Потресно Теслино писмо открива колико се поносио дјецом из Шумарица
Сваког 21. октобра, и послије 74 године од када су њемачки окупатори стрељали 2.400 грађана у Крагујевцу, отварају се нове странице ове трагедије.
Тако је, на чудан начин, у историји до сада остала готово непоменута прича о Николи Тесли, који је само неколико мјесеци прије него што је умро имао снаге да у Њујорку оштро осуди фашисте, и скрене пажњу Американаца на жртве у својој домовини.
Тако се он под насловом „Браћи у Америци“, у листу „Српски србобран“, обратио слиједећим ријечима:
„Наш народ показује толику моралну снагу да нам светла образ пред светом. Оно што чине наша браћа у Старом Завичају достојно је духа који прожима нашу народну пјесму. Колику душевну снагу, чврсту одлуку, непрестрашеност и јунаштво имали су они наши још неразвијени дечаци кад су пред немачким пушкама радосно клицали: ‘Ми смо српска деца. Пуцајте!‘. Како се ми сви можемо поносити знајући да у читавој историји света нема тако величанственог примера. Ови дивни мученици живити ће векове у нашој успомени одушевљавајући нас на бесмртна дела.
Њујорк, април 1942, ваш брат Никола Тесла.”
Српског прослављеног научника посебно су погодила сазнања о стрељању дјеце, јер је према подацима који су до сада прикупљени, у Шумарицама убијено 2.400 грађана, од чега су 40 деца млађа од 15 година, а 261 су средњошколци.
Детаље о погрому у Крагујевцу и околним мјестима у октобру 1941. изнио је и угледни “Њујорк тајмс” који је поред осталог написао:
“... Изведен је масакр над 4.000 Југословена, укључујући и 100 ученика са књигама у рукама, од стране немачких војника у близини града Крагујевца, 21. октобра. Цивили су били погубљени у знак одмазде због убиства десеторо њемачких војника. Ниједан од настрадалих цивила није био умијешан у убиство њемачких војника, и умрли су не знајући зашто. Вођени су у смрт у групама од по четрдесеторо. Дјечаци старости 15 год., судије, свештеници, дућанџије и радници убијени су. Стрељање је трајало читав дан... Директор школе, Пантелић, пао је на кољена и молио Нијемце да поштеде дјечаке, и када је његова молба одбијена затражио је да буде и он убијен са њима. Та слиједећа молба му је била услишена.
Родбини није било дозвољено да упуте ни посљедњи поглед својим настрадалима. Нијемци су издали саопштење описујући масакр као ‘убиство 2.300 комунистичких бандита‘...“
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
