Посљедње путовање шпанског морепловца

Александар Поповић
Посљедње путовање шпанског морепловца

Шпански морепловац италијанског поријекла Кристифор Колумбо 9. маја 1502. године је из шпанске луке Кадиза са четири брода и 148 чланова посаде кренуо на своје четврто и посљедње путовање за Нови свијет.

Послије три путовања у потрази за Новим свијетом краљ је Колумбу 1502. године дозволио и четврто путовање. Међутим, био му је забрањен приступ Хиспаниоли, а моћ и углед који је некад имао били су пољуљани.

Прво путовање

Своје прво путовање Колумбо и његова експедиција извели су уз помоћ браће Мартина Алонса и Висентеа Јанеса Пинсона.

Кренули су из луке Палос 3. августа 1492. године са три каравеле. Посаду бродова чинило је нешто више од стотину људи. Колумбо је био капетан брода "Санта Марија". Прије него што су се упустили у пловидбу непознатим Атлантским океаном 6. септембра пристали су на Канарска острва како би се снабдјели намирницама. Пловидба по непрегледном и непознатом океану је била дуга и мучна. Посаде сва три брода су често очајавале што још нису угледале копно, а једном су се и побуниле. Унутрашње проблеме Колумбо је успјешно ријешио и 12. октобра 1492. године морнар по имену Родриго де Тријана угледао је копно. Искрцали су се на Бахамско острво које су Индијанци називали Гванахана. Колумбо је острво назвао Сан Салвадор - Свети Спаситељ. Мислећи да је стигао на острва близу Индије, тамошње становнике назвао је Индијанцима. У тихој божићној ноћи када се Колумбо одмарао на Хиспаниоли, брод "Санта Марија" насукао се на пјешчани спруд и разбио се. Посада је спасила товар, а од дасака и греда настрадалог брода подигла је тврђаву и крстила је са именом "Ла Навидад". У тврђави је остало 39 људи, а Колумбо се 16. јануара 1493. године са преостала два брода враћа у Шпанију.

Друго путовање

По доласку у Шпанију Колумбо припрема много амбициознију експедицију која се састојала од флоте од 17 бродова, 1.500 чланова посаде, 700 колониста, 12 мисионара те нешто домаћих животиња. Његов циљ је да оснује колонију на Хиспаниоли и пронађе 39 чланова посаде "Санта Марије" које је морао да остави током прошлог путовања. На пут креће из Кадиза 25. септембра 1493. године. Прво острво које налази, 21 дан пошто је напустио Канарска острва, назива Дезирада. Послије тога проналази још неколико острва.

Када је стигао у Хиспаниолу основао је колонију Изабела. Затим је кренуо на запад и априла 1494. открио Порторико, а затим и Јамајку. Послије тога је дошла сезона урагана када је изгубио шест бродова. Од њихових остатака направио је први брод који је направљен у Новом свијету и крстио га именом "Индија". У Кадиз стиже 11. јуна 1496. године на броду "Санта Клара".

Треће путовање

На треће путовање Колумбо је кренуо из луке Санлукар де Барамеда поред Кадиза 30. маја 1498. године са флотом од шест бродова. На Канарским острвима 20. јуна флота се дијели, а Колумбо са три брода креће ка југу, а преостала три брода крећу ка Хиспаниоли да би однијеле намирнице колонистима. Првог августа 1498. године открива обалу и ушће велике ријеке, а касније ће се испоставити да је Колумбо открио јужноамерички континент и ушће Оринока. Послије тога креће да испитује обале данашње Венецуеле и открива неколико острва. У Хиспаниолу стиже 31. августа исте године. На острву влада потпуна анархија и избија побуна против Колумба.

Пет бродова напуштају острво и одлазе за Шпанију. Међу онима који су се вратили многи се жале краљу и краљици окривљујући Колумба. Краљ и краљица одлучују да пошаљу Франсиска Бобадиљу да замијени Колумба. Он стиже у Хиспаниолу 23. августа 1500. године и почетком октобра затвара Колумба и његову браћу и шаље их у Шпанију да им се суди.

Током путовања Колумбо је написао писмо шпанским краљевима које им је предато по доласку у Шпанију крајем новембра 1500. године. Писмо је имало ефекта, Бобадиља је позван да се врати у Шпанију.

Октобра 1501. године Колумбу је дозвољено да организује ново путовање, али му је забрањено да се врати на Хиспаниолу, одузета му је титула вицекраља, али је задржао титулу адмирала.

Четврто путовање

Колумбо на посљедње, четврто путовање креће 9. маја 1502. године, а у јуну пролази поред Мартиника. Када је стигао до обала данашњег Хондураса кренуо је ка југу у потрази за пролазом ка западу.

Кад није нашао злато и почео да губи један по један брод, ријешио је да крене за Јамајку када се његов брод насукао. Колумбо шаље неколико људи на једном чамцу да траже помоћ у Хиспаниоли. Помоћ од два брода стиже 25. јуна 1504.

Олује су, ипак, уништиле два брода и друга два тешко оштетила. Све то га није спријечило да настави путовање, па је открио обале Централне Америке, Хондурас, Костарику и Панаму као и острво Мартиник.

За Шпанију креће 12. септембра гдје стиже 7. новембра, уморан и болестан. Пред крај живота тражио је, на основу раније закључених уговора, да му шпанска круна исплати десет процената од профита оствареног у новооткривеним земљама, што је одбијено.

Колумбо је умро у Ваљадолиду 20. маја 1506. као веома богат човјек. Умро је увјерен да је пронашао други пут до Азије не знајући да је открио нови континент.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана