Политикин Забавник пуни 75. година

Прије 75 година снимљени су славни филмови "Прохујало с вихором", "Поштанска кочија" и "Чаробњак из Оза". Рођен је стрип јунак Бетмен а предузеће "Нестле" представило је нови производ – "нес" кафу. Исте те 1939, 28. фебруара, настао је и "Политикин Забавник", пише Политика.

"Кад смо последњи пут проверавали његов фејсбук, страница је имала тачно 267.832 лајка. Поређења ради, толико немају ни многе јавне личности, глумци, певачи", воли да истакне Зефирино Граси, генерални директор "Политике а. д." и вишедеценијски главни и одговорни уредник овог култног недјељника. Као што је то више пута до сада бивало када је судбина овог листа у питању, самостална акција једног читаоца претворила се у званичну и сада већ озбиљну ствар. Прије око пет година страницу на "фејсу" читалац је отворио без консултација са било ким, да би се у једном тренутку "разоткрио" редакцији. Од тада "Забавник" постоји и на мрежи.

Читаоци су кумовали и самом имену пред излазак првог броја, када је "Политика" пред почетак новогодишњих празника објавила конкурс у којем је од публике тражила име "новог листа с романима, причама и стриповима", а заузврат понудила озбиљну новчану награду. Приспјело је преко 35.000 предлога и, зачудо, у чак 18 посто коверти писало је једно исто – "Политикин Забавник".

"Жреб је одлучио да прва награда оде у руке Антонији Савић, сада Кочиш, тада деветогодишњој ученици из Новог Сада, коју ћемо, надам се, видети на нашој данашњој прослави", присјећа се Зефирино Граси.

Тако је све почело. Од листа који је имао 12 страница, који је излазио у "Политикином" формату уторком и петком, па до магазина од 68 страна, који већ традиционално излази само петком, прошло је много времена. Оно што се, међутим, никада није променило јесте нешто несвакидашње за наше прилике и наш менталитет – без обзира на то колико година имали, чиме се бавили, каквог порекла били, којој политичкој партији припадали, за који клуб навијали, какву музику слушали и какве филмове гледали, око једног бисте се сложили. Око тога да читате "Политикин Забавник". Читали су га, проверено, и Тито и Слободан Милошевић. Вјероватно и ви који читате овај текст.

"Има ту још нешто. Нико никада није вршио никакав притисак на редакцију. У било ком смислу. Мада, било је мука и невоља, као и код свих. Сећам се да није било папира током деведесетих, па смо излазили у оноликом тиражу у коликом смо могли због несташице. Тада сам, тога се сви сећају, на прозор редакције окачио лутку из ‘Мапетоваца’, са облачићем у којем је писало ‘Помоћ’", прича, у шали, Граси.

Од читаоца су потицале и промјене у заглављу листа.

"Дуго времена било је познато да смо лист за све од 7 до 77 година. Јавио се онда један господин од 78 и питао: ‘Ја који сам сад годину старији више не смем да вас читам?’ Одмах смо то променили на ‘од 7 до 107 година’. Изузетно ми је драго да се протежемо кроз генерације, да покрећемо питања да ли више знају родитељи или деца, да нас највише рекламирају они који су уз њега одрасли а желели би да и њихова деца одрастају исто, да помало личе на њих. Та носталгија, као специфична емоција, јака је и моћна, ради на многим фронтовима, па и у нашу корист. Трудићемо се да наставимо интерактивни однос са читаоцима, да искористимо потенцијал ‘Фејсбука’, да увежемо интернет причу и штампано издање."

Осим паузе од 1941. до 1952, "Забавник" је излазио без прекида, али увијек у неком тананом, тихом, мада неспорно јасном сагласју са догађајима. Током трајања санкција Југославији, од почетка 1993, Паја Патак уз лого листа био је обојен у црно и назирала му се, симболично, само силуета, док се током NATO бомбардовања 1999. на црној насловној страни броја од 1. маја глава Микија Мауса појавила са шакама које су му прекривале очи. "Веровали или не" и "Јесте ли већ чули да" најстарије су двије рубрике, које од почетка излазе неизмјењено, док је најмлађи сегмент "Са забавником у свет" настао прије неколико година, када је једна алпинисткиња са врха К2 на Хималајима послала редакцији фотографију са "Забавником" у рукама. Од тада фотографије стижу и стижу.

Свега је ту било – славних уредника, великих илустратора, занимљивих прича, података који се на другим мјестима тешко налазе. Установљена је 1979. и награда "Политикиног Забавника" за најбоље књижевно дјело за младе, која се додјељује једном годишње. Чини се, међутим, да је највећи печат оставио један изузетан човјек – Владимир Булатовић Виб, главни и одговорни уредник од 1984. до 1987.

"Осим тренутка када смо се први пут појавили у рукама колпортера, момента када смо поново почели да излазимо после Другог светског рата и 1968. године, када смо се обукли у магазински формат, мислим да за нас најважнији дан био онај у којем је Виб дошао на чело листа. Он му је да једну посебну патину, коју покушавамо да очувамо до данас."

Вибова заоставштина

Циљеве "Забавника" непревазиђено је формулисао управо Владимир Булатовић Виб, и то у акростиху:

Збрисати досаду гумицом радозналости
Атлас стављај под главу да би се свако јутро будио на другом континенту
Буни се против сваког поповања
Амерел отварај, читаоче принче, чим дуне јак вјетар, можда ће те однијети на твоју планету.
Воли то дијете које сваки човјек носи у себи
Никад не пиши исквареним језиком окорјелих административаца и малограђана
Иди у свијет маште, слободно, не чекајући ничију дозволу
Корачај лаким кораком у правцу свјетлости која јача људски дух.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.