Почетак космичке ере
Совјетски Савез лансирао је у орбиту 4. октобра 1957. године први у историји вјештачки Земљин сателит “Спутњик-1”, под шифрованом ознаком ПС-1. Тај се датум сматра и почетком космичке ере човјечанства, а у Русији се обиљежава и као Дан космичких снага.
Његово лансирање започело је трку у истраживању свемира између СССР-а и СAД.
Лансирање
Лансирање сателита обављено је са научноистраживачког полигона “Тура-Там”, који је касније добио у свијету познати назив, космодром “Бајконур”. Сателит је лансиран помоћу ракете носача “Спутњик”. За стварање вјештачког Земљиног сателита заслужан је утемељивач практичне космонаутике Сергеј Корољов, совјетски научник, конструктор и организатор производње ракетно-космичке технике и ракетног оружја СССР-а, отац совјетске космонаутике, који је фактички створио совјетско стратешко ракетно оружје средњег домета и интерконтиненталне ракете. На стварању првог вјештачког сателита у његовој групи такође су радили талентовани научници Мстислав Келдиш, Михаил Тихонравов, Николај Лидоренко и многи други.
Влада СССР-а испланирала је да 1957. године створи и изврши пробно лансирање на бази ракете Р-7, неоријентисаног вјештачког Земљиног сателита, са апаратуром за научна истраживања, тежине између 1.000 и 1.400 килограма. Корпус првог сателита састојао се од двије полулопте, спојене са 36 спојница. Гумени обруч обезбјеђивао је херметичност споја. На горњој полулопти налазиле су се двије антене, са по једним краком од 2,4 и 2,9 метара. Споља је сателит имао сферични облик, пречника пола метра. На њему су била инсталирана два радио-предајника са изворима напајања. Дијапазон предајника сателита одабран је тако да су сателит могли пратити чак и радио-аматери. Његово успјешно лансирање извршено је 4. октобра. 295 секунди послије старта ПС-1 и централни блок ракете тешке 7,5 тона изведени су на орбиту. Тачно 314,5 секунди послије старта “Спутњик” се одвојио од ракете и почео да емитује сигнале “бип! бип!”. Те сигнале су на полигону слушали два минута, а потом се “Спутњик” изгубио иза хоризонта. На космодрому је настало славље, конструкторе и војнике су дизали на рукама и узвикивали “ура!”. И док је “Спутњик” летио свој први круг, информативна агенција Тасс је емитовала саопштење, “…Захваљујући великом и напорном раду научноистраживачких института и конструкторских бироа створен је први у свијету вјештачки сателит Земље…”
Званично је “Спутњик-1” и “Спутњик-2” Совјетски Савез лансирао у складу са обавезама по Међународној геофизичкој години преузетим на себе. “Спутњик” је проучавао радио-таласе на двије фреквенције, што је омогућавало да се проучавају горњи слојеви јоносфере, пошто је прије лансирања првог сателита било могуће пратити једино одбијање радио-таласа од области јоносфере које су ниже од зоне максималне јонизације јоносферских слојева.
Епохални догађај
Како су касније истицали учесници пројекта, тек након што се у свјетској штампи почело нашироко писати о овом догађају, било је јасно да се збио епохални догађај и да је извршено лансирање које је отворило космичку еру човјечанства, лансирање којим ће се у свим временима Русија поносити као својим величанственим достигнућем. Лет совјетског “Спутњика” имао је и политичку димензију. Њега је видио цијели свијет. Сигнал који је долазио са сателита хватао је сваки радио-аматер на било којој тачки Земље. A то се косило са америчком пропагандом о техничкој заосталости Совјетског Савеза.
Космичка трка
Сједињене Државе су свој први сателит лансирале тек у фебруару 1958. године, када је из другог покушаја лансиран “Експлорер-1”, који је по маси био десет пута мањи од ПС-1. Лет првог сателита је покренуо и космичку трку. “Спутњик” је летио 92 дана, до 4. јануара 1958. године, направивши за то вријеме 1.440 кругова око Земље (око 60 милиона километара), а његови радио-предајници функционисали су двије седмице послије старта.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
