Почела Октобарска револуција

Војно-револуционарни комитет објавио је проглас о паду привремене владе и власт је преузео Петроградски совјет радничких и војних депутата. У Смољном је Други конгрес Совјета радничких и војничких депутата изабрао прву револуционарну радничко-сељачку владу с Лењином на челу.

Октобарска револуција је била прва марксистичко-комунистичка револуција у историји. Најважније револуционарне активности у Петрограду, тадашњој престоници Русије, биле су под командом Петроградског совјета, на чијем је челу био Лав Троцки и Војног револуционарног комитета, на чијем је челу био Адолф Јоф. Револуција се сматра као реакција на напоре који су били стављени на царску Русију као резултат Великог рата.

Револуција је збацила руску привремену владу, што је довело до Руског грађанског рата, који је пратио оснивање Совјетског Савеза 1922. године.

Нарастајуће незадовољство радника и војника изазвало је немире током неколико дана јула, који ће постати познати као Јулски дани. Јулске дане је такође изазвао бијес радника због њиховог економског положаја. Група од 20.000 наоружаних морнара из Црвеног Крондаштада је умарширала у Петроград и захтијевала да Совјети преузму власт. Престоница је била без одбране током два дана. Након гушења немира, влада је окривила бољшевике за подстрекивање побуне и многе бољшевичке вође, укључујући Лењина и Григорија Зиновљева, су били приморани да се крију.

Иако је Бољшевичка партија радила полулегално током јула и августа, њен положај на крајњој љевици је консолидован. Бољшевици су постали најјача група у Петроградском совјету почетком септембра 1917, док је Троцки постао предсједник Совјета.

Дана 7. новембра (25. октобра по старом јулијанском календару) Лењин је повео своје снаге у побуну у Петрограду против неефикасне Привремене владе Александра Керенског. Током свог већег дијела немири су у Петрограду били без проливене крви, са Црвеном гардом, предвођеном бољшевицима, која је заузимала владине установе уз мали отпор прије коначног јуриша на Зимски дворац у ноћи између 6. и 7. новембра.

Јуриш, који је предводио Владимир Антонов-Овсенко, је покренут у 21.45, након пуцња из крстарице "Аурора". Зимску палату чували су козаци, Женски батаљон и одред кадета Војне академије. Дворац је заузет око два часа послије поноћи, а 7. новембар је узет као званичан датум Октобарске револуције.

Сљедећег дана Совјет је изабрао Совјет народних комесара као основу за нову совјетску владу, припремивши сазивање уставотворне скупштине и усвојио Декрет о миру и Декрет о земљи.

Декрет о земљи је ратификовао акције сељака широм Русије који су заузели приватно земљиште и подијелили га међу собом. Бољшевици су сматрали себе представником савеза радника и сељака и овјековјечили то схватање са српом и чекићем на застави и грбу Совјетског Савеза.

Покушаји бољшевика да преузму власт у осталим дијеловима Руског царства су били врло успјешни и на територијама са већинским руским становништвом - иако су борбе у Москви трајале двије недјеље - али су били мање успјешни у дијеловима царства у којој Руси нису били већина, који су захтијевали независност још од Фебруарске револуције. На примјер, украјинска Рада, која је прогласила аутономију 23. јуна 1917, је основала Украјинску Народну Републику, коју је подржао Украјински конгрес совјета.

Ово је довело до оружаног сукоба са бољшевичком владом у Петрограду и украјинским проглашењем независности од Русије 25. јануара 1918. године.

Успјех Октобарске револуције је трансформисао Руску револуцију по карактеру од либералне у социјалистичку. Сједињене Државе нису признавале нову руску владу све до 1933. Европске силе су почеле да признају Совјетски Савез почетком двадесетих година прошлог вијека и почеле да склапају уговоре са њим.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.