Плава гробница српских јунака
У Крфском каналу у Првом свјетском рату 23. јануара ратне 1916. године почело је сахрањивање српских војника у "Плаву гробницу".
Послије натчовјечанских напора у албанским гудурама и додатне голготе од 160 километара пјешачења мочварним приморјем од Скадра до Валоне, због тога што се нису појавили обећани савезнички бродови, војници су масовно умирали од тифуса, глади и исцрпљености.
Како није било довољно мјеста на Крфу и острвцу Видо, на које су пребачени тифусари, а и због опасности ширења епидемије, одлучено је да буду сахрањени у море. Према званичним, али непотпуним подацима, јер сви умрли нису евидентирани, до 23. марта 1916, у Крфском каналу је сахрањено 4.847 српских војника и официра. Сви српски бродови од тада, који овуда пролазе, заустављају се и одају почаст сахрањеним јунацима у "Плаву гробницу".
Име "Плава гробница" се изговара за море око острвцета Вида, у граду Крфу, у које су током Првог свјетског рата сахрањивани преминули српски војници. Ово потресно мјесто инспирисало је Милутина Бојића да напише своју чувену пјесму "Плава гробница".
Због разних болести и глади много људи је умрло. Како на острву није било довољно мјеста да се достојно сахране, њихова тијела пуштана су у Јонско море. Ова тужна истина јединствена је у свијету и од тада до данас о њој се говори с пијететом и највећим поштовањем.
Историја говори да су на острво Видо прве дошле 21. јануара 1916. моравска, пиротска и чачанска војна болница. Ускоро је стигло још неколико хиљада на смрт исцрпљених и болесних младића, регрута, скоро дјечака.
Сви су и тада, далеко од своје отаџбине, сањали своје село, улицу, сокак, пријатеље, родбину, своје љубави још неизречене, а остали су заувијек у "Плавој гробници", у тамним таласима Јонског мора.
Првих дана умирало је дневно и до 300 војника. У прво вријеме сахрањивани су на каменој обали острва, а касније када то више није било могуће, чамцима су превожени и потапани у воде Јонског мора.
Сматра се да је на острву Виду и у "Плавој гробници", као и на 27 војничких гробаља на Крфу сахрањено око десет хиљада српских војника и регрута. Видо је острвце крај града Крфа, познато из Првог свјетског рата, када се на њему налазила болница за српске војнике који су дошли на Крф послије преласка преко Албаније.
Велики број српских ратника је сахрањен у мору крај острва, у "Плавој гробници". Током тридесетих година ЏЏ вијека на острву је довршена изградња маузолеја у коме су записана имена оних који су ту издахнули, а чија су имена била знана. Острво је удаљено свега километар од градске луке у Крфу и да би се стигло до њега потребно је десетак минута вожње бродићем. Маузолеј, костурница на острву Виду рађена је по пројекту архитекте Николе Краснова, а завршена је 1938. године.
На мермерним зидинама налазе се 1.232 касете са костима ратника који су били сахрањени на 27 крфских гробаља, а чија су имена била позната. Кости 1.532 непозната ратника сахрањена су у два спољашња бочна камена бункера изнад којих се налази лице и наличје. Изнад улаза у маузолеј се налази велика репродукција албанске споменице на којој се налази грб краљевине Југославије.
Шта су у теби изазвали стихови пјесме Милутина Бојића "Плава гробница"? То је питање које заувијек стоји пред путницима намјерницима, свима који посјете то свето српско мјесто на Крфу.
- Плава гробница, то морско плаветнило у коме су српски војници пронашли свој вјечни мир је свето мјесто на које сваки Србин треба да оде и дубоко се поклони. Стихови ове пјесме у мени су изазвали разна осјећања, а међу њима и осјећај дужности да поштујемо и никада на заборавимо жртве наших предака. Хвала им за слободу у којој данас живимо - писало је у једном одговору.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
