Пјесник Франц Прешерн рођен прије 220 година: Лучоноша промјена, надахнут љубављу и домовином
Вријеме романтизма у словеначкој књижевности највише је обиљежио пјесник чији датум рођења у Словенији славе као национални празник, а то је Франц Прешерн, који је рођен почетком децембра прије 220 година.
Његово име се и данас веже за неке од најбољих стихова јужнословенске књижевности, а његов рад за довођење романтизма на подручје Балкана.
Одрастао у сиромашној породици, у младом периоду одселио се у Рибницу, гдје је започео школовање, које је наставио у Бечу. У Бечу је постао правник, и младић који је и за вријеме студирања писао пјесме и био посвећен поезији.
Стиховима је проговарао о незавидном и истински лошем положају којег пјесници имају у друштву, а из његовог пера настала је посебна пјесничка форма - сонетни вијенац, у коју су уткани стихови онога коме је посвећен.
Прешернов живот обиљежиле су двије жене. Њему је увијек била прва Јулија Примцова чије је име уткано у сонете и којој је посветио неке од својих најљепших пјесама. Друга је била Ана Јеловшек, а из њихове љубави родило се троје дјеце. Љубав према њима утицала је на његово стваралаштво. Све што је писао, могуће је раздијелити на стихове посвећене љубави према жени и љубави према домовини.
Без претходника и узора, створио је складан умјетнички израз, користећи елементе народног говора, лирику која је садржајно значила побједу субјективне и свјетовне поезије у словеначкој књижевности. Прешерн је писао и сатиричне пјесме, и то су прве сатиричне пјесме у словеначкој поезији. Оне су пуне духа и дискретне ироније, а стиховима је исмијавао лажни морал и цензуру у књижевности.
Након повратка из Беча, у земљи која је себи створила крлетку заосталости, у свеопштем мраку Словеније, појавио се као лучоноша нових идеја и на неки начин, покретач промјена.
Заједно с Матијом Чопом основао је часопис “Крањска чбелица”, којим окрећу Словенију према космополитском романтизму. У часопису су објављивана дјела, која отварају пут у свијет новом и обичном грађанству те усмјеравају словеначку културу на неке боље путеве. Пет година прије смрти (1844) написао је пјесму “Здрављица” која је данас словеначка химна.
Прешерн је умро од цирозе јетре 8. фебруара 1849. године за собом оставивши никад разјашњене ријечи “За мене би било боље да никада нисам био у Рибници”.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
