Петар Први Карађорђевић - Ујединитељ српског народа
Краљ Петар Први Карађорђевић, творац новостворене државе и ујединитељ српског народа, опјеван у народним пјесмама као Петар Мркоњић, још за живота је постао легенда због учешћа у босанскохерцеговачком устанку 1878. године, као и због других храбрих подвига. Голгота преко Aлбаније, у којој је краљ био заједно са војском, остала је незацијељена рана у српском народу.
Свједочанства о херојским борбама српског народа у Првом свјетском рату, као и вјерност и оданост старог, болесног краља својим војницима и идеји о ослобођењу и уједињењу српског народа, далеко су прелазили границе Краљевине.
Петар Први Карађорђевић, личност изузетних људских и моралних особина, крунисан је за краља Србије 1904. године. Тежећи ка економском и друштвеном напретку своје земље, омогућио је уношење страног капитала, развој индустрије, занатства и трговине, као и отварање Универзитета у Београду. Умро је 16. августа 1921. у Београду, а сахрањен је у својој задужбини на Опленцу.
Младост
Краљ Петар Први Карађорђевић, познат и као краљ Петар Ослободилац и Стари краљ, рођен је као пето дијете кнеза Aлександра и кнегиње Персиде на Петровдан, 11. јула 1844. године.
Основну школу и гимназију завршио је у Београду, а школовање је наставио у заводу Венел-Оливије у Женеви. Потом се уписује у париски Колеж Сен-Барб, а 1862. у чувену Војну академију Сен-Сир коју завршава 1864. године. У Паризу се бавио фотографијом и сликарством и усавршавао своје војничко и политичко образовање. Оно му је отворило видике идеја политичког либерализма, парламентаризма, демократије и њених институција. Почетком 1868. у Бечу је штампао свој превод књиге енглеског политичара и филозофа Џона Стјуарта Мила "О слободи", са својим предговором, који ће касније постати његов политички програм.
Политички живот
Послије убиства кнеза Михаила у мају 1868., политички кругови блиски династији Обреновић прикључили су новом српском Уставу и одредбу којом се породици Карађорђевић забрањује повратак у отаџбину и одузима сва имовина.
Кнежевић Петар придружио се Легији странаца француске војске 1870. и са њом учествовао у бројним борбама. Године 1875. радио је на организовању и активно учествовао у босанскохерцеговачком устанку под псеудонимом Петар Мркоњић. Послије неуспјеле Тополске буне 1877. водио је живу политичку активност.
У љето 1883. године на Цетињу се оженио кнегињом Љубицом-Зорком, најстаријом кћерком црногорског књаза Николе. У том браку рођено је петоро дјеце. Послије краћег боравка у Паризу, породица Карађорђевић преселила се на Цетиње, гдје је остала десет година. Због лошег материјалног положаја продају кућу у Паризу и настањују се у Женеви.
Петар 1897. одлази у Русију, гдје га прима цар Никола Други. Три године касније покушао је да се споразумије са краљем Aлександром Обреновићем о признавању кнежевске титуле и враћању одузете имовине, али без успјеха. Кнежевић Петар је још више појачао своју политичку активност за повратак у Србију. Године 1901. настојао је да ступи у ближе односе са Aустроугарском, нудећи јој свој политички програм.
Краљ
У ноћи између 28. и 29. маја 1903. официри завјереници убили су краља Aлександра и краљицу Драгу. Војска је извела државни удар и прогласила кнежевића Петра Карађорђевића за краља Србије, што је својим избором потврдила Народна скупштина 15. јуна. Послије 45 година Карађорђево потомство поново долази на чело српске државе, чиме почиње нови период у њеном развоју. Крунисан је 21. септембра 1904. године.
Од самог почетка своје владавине краљ Петар Први суочио се са озбиљним препрекама. Земља је била растрзана унутрашњом политичком борбом, а Aустроугарска, испрва наклоњена новом српском краљу, постала је убрзо отворени непријатељ Србије, нарочито послије кризе изазване анексијом БиХ 1908.
Први балкански рат против Турске 1912. и Други против Бугарске 1913. окончани су тријумфом српске војске под врховном командом краља Петра Првог и ослобађањем Рашке области, Косова, Метохије и Македоније и њиховим припајањем Србији.
Усљед сталних и тешких напора у Балканским ратовима здравствено стање краља Петра Првог се погоршало, и он је 24. јуна 1914. пренио краљевска овлашћења на престолонасљедника Aлександра. Мјесец касније Aустроугарска је објавила рат Србији, чиме је започео Први свјетски рат. Послије величанствених побједа на Церу и Колубари 1914. послије уласка Њемачке и Бугарске у рат 1915., српска војска била је принуђена на повлачење и напуштање земље. Aлбанска голгота оставила је великог трага на здравље остарјелог краља. Он је ипак доживио да дочека коначну побједу и ослобођење Србије и стварање нове државе настале уједињењем Срба, Хрвата и Словенаца.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
