Патолошка мржња према Србима

 Да ли је тај скуп југословенских комуниста заиста надуо једра усташког покрета, охрабрио свако антисрпско дјеловање у будућности, поставио темеље будућих независних држава, а на штету Срба, створио ембрионе будућих народа који ће настати из српског бића и живјети на патолошкој мржњи према Србима? Сваки одговор на ова питања је потврдан.

Дакле, у Дрездену је на почетку конгреса, у анализи политичког стања у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца(СХС) констатовано да су стварањем те државе Јужних Словена под власт великосрпске буржоазије стављени Словенци, Хрвати, Црногорци, али и знатна албанска, бугарска и мађарска подручја. Ова констатација и оно што слиједи извучено је из докумената КПЈ и не представља ни најмању тајну. Не употребљавају се наводници из разлога што су све те тврдње буквално преписане и несумњиво су аутентичне.

КПЈ је означила српску буржоазију и војску монархије као свог главног непријатеља, подвлачећи да се борба мора пренијети у саму Србију, као базу овог режима, а да та борба мора да започне признавањем отцјепљења етничким заједницама које то желе и оружаним устанком, односно изазивањем оружане побуне у земљи, њеним растурањем и стварањем нових држава на рушевинама Краљевине СХС.

То се врло прецизно наводи у документу конгреса, названом "Резолуција о привредном и политичком положају", гдје стоји да ће се КПЈ борити за стварање независне Хрватске, независне Црне Горе, Македоније и независне Словеније, док ће мађарској мањини у Војводини дати право на отцјепљење. Посебна пажња посвећена је "албанском питању", за које су делегати четвртог конгреса КПЈ рекли да је суштинско.

Констатује се да је послије Првог свјетског рата једна трећина свеукупног албанског становништва пала под владавину режима великосрпске буржоазије и наглашава да је "ослобођење тог народа од српске окупације могуће само кроз свеопшти устанак".

КПЈ у датим околностима почела је са јасним и ведрим циљевима, али се касније обрушила на јединство и упрла циљеве против свих народа који су живјели на тлу Краљевине. То је очигледно. Друштвено-политичке прилике у Краљевини СХС утицале су на продубљивање класних супротности и стварале повољне могућности за ширење револуционарног радничког покрета. Политички живот, из којег је раднички покрет био законом искључен, био је обиљежен све оштријим супротностима и борбама између владајуће српске буржоазије и буржоазије осталих народа, а то је узроковало све дубље политичке кризе.

…Посебно су негативне посљедице имали ставови које је заузела Коминтерна на свом петом конгресу четири године раније (Москва, 1924) о југословенском националном питању. Принцип самоодређења био је изражен у захтјеву за разбијање Југославије и за стварање федерације радничко-сељачких република на Балкану, чиме се искључивала могућност рјешења националног питања у оквиру Југославије. Прихвативши став Коминтерне, КПЈ се нашла изван текућих политичких збивања у земљи која су носила печат борбе између владајуће српске буржоазије и буржоазија осталих народа. Управо је у години 1924. сукоб између владајуће Радикалне странке и Хрватске републиканске сељачке странке (ХРСС) изазвао дубоку политичку кризу, коју је режим покушао да ријеши забраном ХРСС.

- Борбе у врховима КПЈ попримиле су групашки карактер.

Конгрес КПЈ је нагласио став да у Краљевини СХС предстоји буржоаско-демократска револуција која ће брзо прерасти у пролетерску. Усвојен је став Коминтерне о социјалдемократији као близанцу фашизма, а чланству КПЈ забрањено је да улази у реформистичке синдикате и дјелује унутар буржоаских опозиционих партија. Најзад, у вези с појачаном опасношћу "од империјалистичке интервенције против СССР", поново је потенциран став о разбијању Југославије као "вјештачке версајске творевине" и дијела "санитарног кордона" и о стварању независних националних држава.

Углавном, све је мирисало на повећане тежње разбијања јединствене државе и удаљавања од Срба. Само 13 година касније десио се на овом простору крвави рат - зло за све и изгибија свих…

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.