Партизанка по којој је Тито послао Не Стаљину напунила 100 година
Партизанка и дипломата Драгица Срзентић која је 1948. године однијела у Москву историјско писмо Јосипа Броза Тита Јосифу Висарионовичу Стаљину, прославила је данас у Београду стоти рођендан.
Она истиче да није знала садржај писма које је носила у Москву нити је наслућивала да се у њему крије историјско "не" Стаљину, већ да јој је у министарству спољних послова само речено да буде спремна да отпутује и да је поруку тада предала амбасадору Југославије у СССР Владимиру Поповићу.
"Нисам имала пасош, али ми је речено да ће Маршалат то да среди. Добила сам то писмо које сам предала амбасадору, а он ми је казао да морам остати да добијем одговор. Прелијепо сам се провела у Москви, ишла у позориште, галерије... На крају ми је амбасадор рекао да има одговор и да треба да идем", казала је Срзентић, пише Бета.
Кажњена због ставова о Русима
Она је рекла да се у Београд вратила са одговором Стаљина и Вјачеслава Молотова, али да је садржину поруке коју је носила у Москву сазнала много касније. "Одговор из Москве предала сам Маршалату за Тита који је то писмо у првом реду дао само врху партије, а не свим људима. Ја сам касније сазнала шта пише и било ми је жао због тога јер сам сматрала да немају право да нападају Русе који су ослободили Београд и своје кости остављали овде. Ми не бисмо успјели сами да ослободимо Београд", сматра Драгица.
Она је од партизана илегалца и дипломате због ставова о Русима проглашена државним непријатељем и осуђена је 1951. године на 10 година затвора, у коме је провела страшне четири и по године. "Није ми се свидио начин на који су нападали Русију. Нисам се слагала да су нам Руси непријатељи, они су нам помогли у ослобађању, овдје су изгинули", казала је Драгица и подсјетила да је тада ухапшен и њен супруг Воја Срзентић.
"Друга моја грешка је била моје питање због чега имамо посебне кухиње, пар људи ту око Тита да их користи, а ми сви остали треба да дојелимо оно што се има, да буде за све", испричала је Драгица због чега је осуђена на затвор у трајању од 10 година. Срзентић је рехабилитована одлуком Окружног суда у Београду, а пресуда је поништена 26. фебруара 2007. године.
Жели праведнији свијет
Данас, када пуни 100 година, истиче да јој је највећа жеља да свијет живи нормалније, поштеније и не тако као што данас живимо - да имамо с једне стране богаташе, а са друге стране биједу, већ свијет у коме сви могу да живе као људи. "Више ништа не очекујем за себе, али се надам да ће свијет ипак наћи начина да у њему људи живе као људи, праведније", поручила је Драгица.
Поред њених рођака из Истре и рођака њеног покојног мужа, који је био родом из Улциња, на рођендану су били пријатељи, међу којима редитељ Желимир Жилник који је прошле године о њој снимио документарни филм "Једна жена - један век", а у коме је говорила о свом животу, од илегалца, партизанке, дипломате, до затвореника и касније након изласка из затвора.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
