Ову Рускињу Тито је кришом долазио да слуша

Њена кафанска пјесма дочекана је "краљевским" пријемом, јасно показајући почетак боемског Београда, који данас постоји само у траговима.

Олга је каријеру почела у кафанама „Казбек“ и „Велика Скадарлија“, наступавши са Џозефином Бекер, а касније је снимала прве звучне записе са Жанком Стокић на Радио Београду - сада доступне у архиви РТС-а.

"Желим да умрем у Србији"

Олга је Уснију Реџепову учила да пјева руске циганске романсе, јер је 70-их година Уснија добила понуду да наступа у ресторану „Распућин“ у Паризу.

Коста Димитријевић је у књизи „Краљица руске романсе“ исписао Олгину биографију. Тако је записано да се та фасцинантна дама удавала два пута.

- Олга Јанчевецка је имала невероватну судбину - прича Вјера Мујовић која је оживјела њен лик у документарном филму Аните Панић „Олга Јанчевецка“, пише Директно.

- Иако су професори настојали да се она бави оперским певањем, њена страст су биле романсе. Она је живела свој живот, не изневеривши своју страст. Можда за некога певати у кафани није неки ниво, али она је просто била рођена за то. Спасила се из револуционарне Русије, преко Константинопоља, Сплита, Београда… Имала је невероватне љубавне авантуре, бракове, она је заводила и у 80. години. Живела је један бескрајно пустолован живот. Разумљив је њен страх да се врати у Русију - објаснила је Вјера.

Први пут у 17. години за Василија Јана Јанчевецког, новинара, који се уписао у историју као аутор романа „Џингис Кан“. Са њим се упознала у Севастопољу, гдје је радила као коректор у Јановој издавачкој кући. У 21. родила је сина Михаила, од кога ће је, на период од пола вијека, одвојити вихор Првог свјетског рата.

Када је међу ожалошћенима поводом смрти свог првог супруга, у исјечку из једних руских новина, почетком седамдесетих, Олга прочитала име свог сина Мише, за кога је мислила да је мртав, буквално се срушила на под.

Пронашавши га, позвала га је у Београд. Од загрљаја на жељезничкој станици до растанка на истој, њихов сусрет био је набијен невјероватном количином емоција. Миша је позвао мајку да се врати у Москву, а Олга је рекла да не може јер жели да умре у Србији.

"Какав сте Ви то човек? Ни цвеће, ни бомбоњере...."

Олга се заправо из револуцијом захваћене Русије укрцала на један брод, док су њен муж и четворогодишњи син отпловили другим. Њен брод, услијед ратних дејстава, промијенио је најављени правац и пристао неочекивано у Цариград, Котор, па у Сплит.

Са свим другим путницима, чију је судбину одредио овај догађај, Олга се настанила у Хрватској. Наступајући касније у тамошњем позоришту у Загребу, упознала је Руса, адвоката и пјевача Јурија Азбукина, и у својој 29. се удала за њега. Њих двоје су заједно дошли у Београд.

Руска велика душа, какав је био њен други муж, пуно пута прогледао је Олги кроз прсте.

Када се у њу заљубио један богати банкар, који је хтио да се убије ако она не живи с њим, Олгин муж је рекао: „Добро. Ви будите мало с њом, па ми је вратите“. Тако је и било.

Коста Димитријевић је долазио често код Олге да би му она диктирала у перо свој живот. Иако је пјевачица тада била у позним годинама, једног дана се није суздржала и рекла је:

- Ну, Коста, какав сте Ви човек? Ни цвеће, ни бомбоњера, ни комплименти.

Коста је поцрвенио јер, будући у то вријеме младић, мислио је да није пристојно да се удвара жени 40 година старијој од себе. За Олгу то није било удварање, већ знак пажње.

Чак је и највећи тог времена, Јосиф Броз Тито, кришом долазио да је слуша. Цијели оркестар би се паралисао од страха, а Тито би им само махнуо руком и рекао: "Пустите жену да пјева".

Гроб славне пјевачице одржавао је њен земљак, потомак руске племићке лозе, Андреј Гардењин, који с њом није био ни у каквом роду. Чинио је то о свом трошку, 20 година, све до своје смрти.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.