Пуцао је за слободу: Како су изгледали посљедњи дани Гаврила Принципа
Гаврило Принцип за многе је промијенио ток историје, док други сматрају да би све било исто и без атентата. Са само 19 година преузео је на себе велику одговорност, а потом је био спреман и на смрт. Звјерско мучење га је сломило.
Сарајевски атентат догодио се на велики српски православни празник Видовдан, 28. јуна 1914. године у Сарајеву. Тада су чланови организације “Млада Босна” убили надвојводу Франца Фердинанда, аустроугарског престолонасљедника и његову супругу Софију Хотек.
Иако аустроугарска влада није располагала ни са једним материјалним доказом о умијешаности Србије у атентат и иако се у тако компликованим ситуацијама не може пребацити одговорност једној држави, Аустроугарска је оптужила Србију да је она организовала атентат.
Убрзо је Аустроугарска објавила рат Србији, а атентат се сматра поводом за избијање Првог свјетског рата.
Атентат није у почетку ни био усмјерен на престолонасљедника, већ на гувернера БиХ Оскара Поћорека. Планови за Фердинандово убиство почели су да се кују тек пошто се сазнало да долази у Сарајево да надгледа војне маневре. Аустроугарска је наиме, на Видовдан организовала војне маневре код Сарајева, а чији је циљ био провокација.
У самом атентату учествовало је седам особа распоређених по маршрути од поља гдје су се одржавали маневри до Градске вијећнице: Мухамед Мехмедбашић, Васа Чубриловић, Недељко Чабриновић, Цветко Поповић, Данило Илић, Трифко Грабеж и Гаврило Принцип.
Чабриновић је бацио бомбу на поворку, али је Фердинанд одгурнуо са крова и она је пала на сљедећи аутомобил у колони. Гаврило Принцип, као и остали атентатори низ улицу су чули експлозију бомбе и напустили своја мјеста.
Необичним сплетом случајности надвојводин аутомобил је у тренутку прошао поред Принципа који је искористио прилику и потегао пиштољ. Први хитац је ранио надвојводу у врат, а други, намијењен Поћореку, ранио је Софију. Обоје су подлегли ранама на путу ка резиденцији гувернера.
Принцип је, као и Чабриновић, покушао да почини самоубиство, капсулом цијанида, но и у његовом случају је отров затајио. Покушај да себи испали хитац у главу предухитрили су припадници полиције.
Принцип и остали атентатори, као и бројне особе које је аустроугарска полиција идентификовала као сараднике, били су ухапшени. Суђено им је у Сарајевском процесу од 12. до 23. октобра 1914. године. Пресуде су донесене 28. октобра.
Петорици завјереника изречена је смртна казна (Илићу, Чубриловићу, Керовићу, Јовановићу и Миловићу), док су Принцип и Чабриновић, јер су били малољетни, добили максималну казну од 20 година затвора.
Принцип је казну служио у чешком Терезину, гдје је и умро од туберкулозе 28. априла 1918. При крају живота је имао око 40 килограма.
Првих неколико дана, Чабриновић и Принцип су стојички подносили полицијско испитивање, не откривајући остале атентаторе нити везе с Црном руком. Међутим, када је ухваћен Данило Илић приликом рутинске истраге, препао се и “пропевао” – надао се да ће одавањем информација избећи смртну казну.
Наиме, сви су били оптужени за велеиздају, а максимална казна за тај злочин је била смрт. По тадашњем закону, та казна је вриједила само за оне који нису били млађи од двадесет година. Илићу су биле 23 године, али су остала шесторица имала мање од двадесет: Принцип 19, Чубриловић 17, Поповић 18…
Гаврило Принцип је током суђења дуеловао мирно, без икаквих знакова кајања. Он је и даље чврсто вјеровао у свој циљ и порицао је било какву везу између Сарајевског атентата и структура у Србији. Било му је 19 година, па га суд законски није могао казнити смрћу. Недостајало му је 27 дана до двадесетог рођендана.
Остатак свог кратког живота, Гаврило Принцип је провео у тешкој патњи. Казну је издржавао у изолованој ћелији у тврђави Терезин, на сјеверу Чешке. Гладан, усамљен, без свјетла и гријања, Гаврило се покушао обејсити 1916. године, али није успио. Туберкулоза му је толико оштетила кости, да је у више наврата морао молити затворске љекаре да му ампутирају руку. То су на крају и урадили.
Гаврило је умро у затвору 28. априла 1918, три године и десет мјесеци након Сарајевског атентата. Имао је само 23 године. У тренутку смрти, имао је око 40 килограма. Затворски стражари су га покопали у неозначеном гробу. Посмртни остаци су касније пренесени у Сарајево.
Гаврило Принцип је с осталим атентаторима сахрањен у сарајевском насељу Кошево, на православном гробљу Свети арханђели Георгије и Гаврило. На том мјесту је 1939. године подигнута и камена капела њима у част, позната као Видовданска капела, Капела Видовданских хероја или Капела Младе Босне.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
