Ово је најстарија фотографија на свијету

Агенције
Ово је најстарија фотографија на свијету

У Њемачкој ће ускоро моћи да се види фотографија која се сматра најстаријом на свијету. Снимак потиче из 1826. и приказује поглед с прозора у француском мјесту Сен Луп д Варнес, који је Нисифор Нијепс, један од пионира фотографије, снимио на свом сеоском имању Л Гра.

Вјерује се да је Нијепс фотографију направио уз помоћ камере опскуре и цинкане плоче димензија 20 х 25цм, прекривене битуменом из Јудеје, смјешом сличном асфалту. Када се изложи ваздуху ова смјеша се стврдњава, док дијелови који нису изложени ваздуху остају растворљиви у води и могу се уклонити бијелим петролејом и уљем од лаванде.

Због осмочасовног излагања свјетлости, сунце освјетљава зграде с обијеју страна фотографије, што слици даје доста необичан изглед.

Упркос свом постигнућу, Нијепс није успио да заинтересује Британско краљевско друштво за овај процес, који је назвао хелиографија - односно "писање сунцем" - тако да је фотографију на крају поклонио британском ботаничару Френсису Бауеру.

Посљедњи пут је била изложена 1898. у Лондону, да би затим била заборављена током више од пет деценија, све док је није пронашао историчар Хелмут Гернсхајм, који је Нијепса прогласио проналазачем фотографије.

Изумио и мотор с унутрашњим сагорјевањем

Амерички научник Хери Ренсам купио је 1963. Гернсхајмову колекцију фотографија за Унивезрзитет Тексаса у Остину, гдје је била изложена у Центру за проучавање човјечанства Хенри Ренсам.

Гетијев институт за конзервацију је фотографију 2002-2003. проучио уз помоћ флуоресцентне рендгенске спектроскопије, Фуријеове трансформисане инфрацрвене спектроскопије, и других техника, и том приликом је утврђено да је слој осјетљив на свјетлост коришћен за добијање слике био битумен из Јудеје.

У друге Нијепсове проналаске спада и пиреолофор, први мотор са унутрашњим сагоријевањем на свијету, који је замислио, креирао и развио заједно са својм старијим братом Клодом.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана