Овај човjек се борио у II свјетском рату мачем и луком
Утрчавање у битку само са мачем било је савршено прихватљиво уколико сте се борили у неком средњовjековном рату, међутим, ово можда не би била паметна ствар током Другог свjетског рата. Међутим, Малком Торп Флеминг Черчил није тако мислио.
Флеминг, прозван „Бијесни Џек“, рођен је у Оксфордширу, завршио је Краљевску војну академију у Сендхрсту 1926. године.
Прије своје славе стечене у Дургом свјетском рату, „Бијесни Џек“ је радио као уредник новина, а због свог вјештог коришћења лука и стреле, чак се појавио и у филму а представљао је и Велику Британију у Ослу на такмичењу у стрељаштву 1939. године.
То је било вријеме када се свијет ближио Другом свјетском рату. „Бијесни Џек“ је напустио војску након 10 година службе, али се радо поново пријавио зато што је „земља упала у незгодацију у његовом одсуству“.
До маја 1940. године „Бијесни Џек“ био је други по команди у једној пјешадијској чети. Одувијек је марширао у борбу са својим луком и стријелом и мачем за појасом. Упркос томе што су та оружја одавно била застарела, Черчил их је бранио ријечима – „По мом мишљењу, официр који креће у борбу без свог мача је неправилно обучен“.
Његово средњовјековно оружије није служило само као украс. Током борбе за Данкерк, током које је 300.000 војника било заглављено на плажи и морало да буде евакуисано, Черчил је оборио њемачког војника уз помоћ прецизног поготка луком и стрелом.
У мају 1941. године, „Бијесни Џек“ се добровољно пријавио за Операцију Стрељаштво. У питању је био напад на њемачки гарнизон у Норвешкој, током ког је водио двије чете. Када је ова пригодно названа операција у питању, нема никаквих информација које би потврдиле или оповргнуле коришћење лука.
Черчилов задатак је током ове бробе био да заузме двије противничке топовске батерије. Како су се бродом приближавали зони напада, он је стајао на прамцу и свирао гајде. Када су се искрцали први је повео напад са мачем у руци.
Тај мач му је служио и касније. Током 1943. године „Бијесни Џек“ је био стациониран у Салерму када су његове трупе биле приморане да уђу у тип борбе за који нису биле трениране. Черчил је поново кренуо испред својих војника витлајући мачем. Из таме је искочио испред њемачких стражара са подигнутим мачем што је толико преплашило војнике да су се предали.
Черчил је те ноћи имао 42 заробљеника уз помоћ само једног војника и вјерног мача.
Након овога Черчил је послат у Југославију гдје је предводио нападе на Нијемце са острва Вис.
У мају 1944. године, током једне велике операције, „Бијесни Џек“ је предводио своје људе уз једно брдо, али је свега њих шесторо успјело да стигне до циља. Џек се нашао на изложђен непријатељу са свега пар војника поред себе тако да је одлучио да уради једину разумну ствар у том тренутку – извадио је своје гајде и почео да свира.
Черчил је свирао своје гајде све док га удара гранате није онесвијестио. На крају акције био је ухваћен.
Нијемци су га смјестили у концентрациони логор Сашенхаусе како би га испитали. Официри су вјеровали да је у роду са славним Винстоном Черчилом, што није био случај, али је ипак био сматран важним затвореником због његовог чина.
Као што бисте могли да претпоставите, „Бијесни Џек“ није био тип човјека кога би затворски камп могао да задржи. Врло брзо након његовог заробљавања покушао је да побјегне, али није успио да стигне далеко. Након тога, пребачен је у логор у Аустрији.
У априлу 1945. године освјетљење у кампу је затајило, а Черчил је ово искористио и нестао у тами. Након бјекства је само наставио да хода и 8 дана касније и 250 километара касније, наишао је на оклопна возила Сједињених Америчких Држава. Успио је да их убиједи да је био британски пуковник и пребачен је на безбједност.
Међутим, безбједност није било оно што је „Бијесни Џек“ тражио. Био је разочаран када је сазнао да се рат полако завршава и да је пропустио скоро годину дана борби. Умјесто да се врати кући, одлучио је да се пребаци у Бурму гдје је рат против Јапана и даље био у пуном повоју.
Када је напокон стигао до своје дестинације, Америка је већ бацила бомбу на Нагасаки и Хирошиму, што је означило и крај тог рата.
„да није било тих проклетих Јенкија, могли смо да ратујемо још барем 10 година“, изјавио је том приликом.
Крај рата није означио и крај Черчилових авантура. Након рата одлучио је да тренира за падобранца, а када се квалификовао, послат је у Палестину. Касније је постао интруктор за борбу у Аустралији, гдје је заволио сурфовање.
Из војске се повукао 1959. године, а 1998. године је преминуо у Сарију.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
