Oткривене најстарије фигуралне тетоваже на свијету на мумијама старим 5000 година VIDEO

Британски археолог Сир Ернест у потрази за мумијама

На прелазу из 19. у 20. вијек на тлу Египта интензивно су се вршила археолошка ископавања. У то вријеме један од истраживача био је чувени британски археолог Сир Ернест Алфред Томпсон Волис Баџ који је предводио кампање у име Британског музеја. У својој књизи Баџ пише како му је огромна жеља била да пронађе очувано тијело "Египћанина" из прединастичког периода.

Под термином-прединастички подразумијевало се тијело старије од чак 5 миленијума. Иако је увелико истраживао прединастичке гробове, он се жаило како су готово сви покојници били у лошем стању очуваности.

Међутим овај домишљати археолог је попут својих колега (како његових савременика, тако и данашњих археолога) одржавао комуникацију са локалним становништвом. Када се научник нађе на туђој територији у потрази за било каквим знањем сасвим је пожељно упознати се са људима који ту одувијек живе. Они ће често и врло радо, мада некада под условом новчане надокнаде, бити од непроцјењиве користи. Баџ је трговао са локалним становништвом које је посредством свог рада или планског дивљег копања долазило да многих артефаката који су касније продавани истраживачима.

У тренутку када је Баџ губио наду да ће доћи до открића очуваног тијела један Египћанин га је обавијестио како је са својим пријатељима пронашао гробове са интересантном керамиком, кременим алаткама и најважније, добро-очуваним мумијама. Убрзо потом је дошао на локацију и увјерио се да су мумије у одличном стању. Почео је са ископавањем и на свјетло дана изнио је укупно 6 мумија.

Погребна пракса природно мумифицираних људи

Специфични услови сахране у ширем контексту суве египатске климе довели су до природне мумификације ових људи. Наиме гробови су били плитко укопани у пијеску. Тијела су најчешће полагана гола у згрченом положају са једноставним гробним прилозима. Практиковало се и умотавање покојника разноразним асурама. Топао пијесак извлачио је воду из њихових тијела одмах по похрањивању. Касније би се она осушила и издржала тест времена све до наших дана.

Интересантна је чињеница да су вјероватно Египћани били свјесни да сахрањивањем на овај начин долази до очувања тијела. Врло је могуће да је то знање играло веома важну улогу у формирању њихове перцепције загробног живота и опхођења према тијелу након смрти у периодима који су надолазили.

Тетоваже на мумијама из Гебелејна

Са друге стране ми се такође можемо захвалити природи Египта зато што су уз сачувану кожу дошле и сачуване тетоваже. Тетоваже су констатоване на две индивидуе, жени и мушкарцу. У питању је релативно ново откриће помоћу инфрацрвеног снимања. Прибјегло се и радиокарбонском датовању мумија и добијени датум одговара другој половини 4. миленијума.

Тетовирани мушкарац из Гебелејна у горњем предјелу своје десне руке има 2 фигуре које су интерпретиране као дивљи бик (Бос примигениус) и берберска овца (Аммотрагус иервиа). Упркос томе што су ово тренутно само претпоставке и постоје алтернативне интерпретације ових животиња, оно што је фасцинантно је сама чињеница да су ови људи практиковали фигурално и по свему судећи прилично софистицирано тетовирање у толико дубокој прошлости.

На десној руци женске мумије констатовано је више тетоважа. У предјелу рамена налазе се 4 ознаке у облику латиничног слова "С" у континуитету, а ниже једна поприлично једноставна линија која се при крају криви под углом од 90 степени. Анализе су показале да је као пигмент највјероватније коришћена чађ можда у комбинацији са другим материјалима.

Неминовно је запитати се зашто су житељи прединастичког Египта одлучили да се тетовирају? Овдје постоји много више културних импликација за разлику од других праисторијских мумија чије су тетоваже вјероватно од апотропејског или медицинског значаја, али и од друштвеног значаја. Међутим, на основу радикарбонског датовања, знамо да су тетоваже из Гебелејна приближне старости као тетоваже на Ецију (3370-3100 г. п.н.е.) и стога се могу сматрати међу најстарије очуваним фигуралним тетоважама на свијету.

Треба имати у виду сам дизајн тетоважа који се потенцијално може довести у корелацију са прединастичком перцепцијом религије и духовности. Други разлог је тај што су у Египту проналажене фигурине и керамика из прединастичког периода са дизајном који одговара тетоважама на обе мумије.

Интерпретација тетоважа

Везано конкретно за случај тетовиране жене пронађена је осликана посуда украшена са 4 знака "С" и фигуром која у руци држи објекат сличан оној линији са закривљеним врхом на њеној десној руци. Ови симболи готово сигурно играју одређену улогу у прединастичком друштву. У супротном зашто бисмо их налазили у исто вријеме и на артефактима и на кожи у виду тетоваже? Пронађене су и прединастичке фигурине украшене мотивима рогатих животиња сличним тетоважама мумифицираног мушкарца.

Тетовирани мушкарац преминуо је веома млад највјероватније од посљедица убода у леђа. До овог закључка научници су дошли 2012. године и поводом тога физички антрополог др Денијел Антонин каже следеће: "Постоји рана на површини његове коже коју су људи могли да виде претходних 100 година, али само путем увида у унутрашњост његовог тијела видјели смо да је лопатица оштећена као и ребро испод ње. Све ово имплицира на насилну смрт." Фрагменти оштећених костију вјероватно су оштетили унутрашње органе што је довело да смрти овог младића. Имао је свега око 19 година у тренутку смрти што нас наводи да помислимо какве би све тетоваже могао да има у случају да је поживио дуже.

Будућа истраживања ће проширити ова оскудна знања о тетовирању у прединатичком периоду и помоћи да се боље упознамо са њиховом фасцинантном културом из које је зачет свима добро познат грандиозни династички Египат.

Извор: Све о археологији/Пеђа Перић

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.