Оснивање бањалучке Гимназије

Нова власт је значила већу правну сигурност, економски просперитет и немали културни напредак. Бањалука престаје да буде касаба, те почиње да поприма облик модерног европског града.

Велика реалка

Европеизација се примјећивала на сваком кораку, преко заната и индустрије до оснивања модерних културно-просвјетних друштава и институција. Једна од таквих институција јесте Велика реалка, установљена 4. октобра 1895. године, са задатком да "припрема ученике за шумарске, за пољодјелске, за кемичке и друге високе школе".

Настава је одржавана у згради бивше руждије (турска вјерска средња школа), док се 1. марта 1898. Реалка уселила у ново двоспратно здање. Нова зграда Гимназије, "Бастиља", постаје понос и знамење града на Врбасу.

Велика реалка је у почетку била предвиђена за мушку омладину, а дјевојке је почињу похађати тек 1912. године. Осморазредна настава се почела одвијати кроз 15 предмета, према аустријском наставном плану и програму.

Прве генерације

Првих 12 ученика положило је матурски испит 1903. године. Прве генерације изучавале су највише математику, цртање и геометрију, а постепеним прерастањем Велике реалке у Реалну гимназију, почев од 1912. акценат се пребацује на језике, а уводи се и шеснаести предмет - латински језик.

Оцјене су биле од један до четири, али са обрнутим значењем него данас - један је најбоља, а четири недовољна. Похађање гимназије вукло је за собом строга правила - ученици су морали носити ђачке капе са бројем разреда, ограничено им је било кретање.

До 1914. у Гимназији су основани пјевачки збор, тамбурашки и гудачки оркестар, те многа ђачка друштва, укључујући и тајне илегалне политичке организације.

Промјене

Анексија и балкански ратови усталасали су омладинске и интелектуалне кругове, те самим тим и бечку власт, што ће резултирати српском дискриминацијом. Све ће то резултирати Бањалучким велеиздајничким процесом 1915. и 1916. године. Од 1918. почиње ново поглавље у развоју бањалучке Гимназије. Међутим, због великих разарања и школски живот је текао знатно спорије и теже.

Стварањем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1918. године, бањалучка Гимназија се нашла у битно другачијим условима. Ратна разарања, страдања, немаштина, унификација наставних планова и програма, недостатак професора и "сијасет" других околности ставиле су школу пред низ проблема и искушења.

Промјене су биле крупне и учестале. Одмах по ослобођењу враћена је употреба ћирилице, а већ од прве поратне школске године и ученицама је дозвољено да буду редовни ђаци. Од 1920, послије трећег разреда, спровођена је "бифуркација" на два смјера: гимназијско-хуманистички (учио се и грчки језик) и реално-гимназијски. Три године касније уведена је и тзв. мала матура, која се као селективни испит полагала послије четвртог разреда. Од 1925. примјењује се и нов начин оцјењивања. Од 1927. уведене су и ђачке књижице које су служиле као легитимације и ван школе. Иако је поменути Закон из 1929. напокон регулисао рад у југословенским средњим школама и верификовао многе промјене, и наредних година, све до Другог свјетског рата, дешаваће се сталне иновације и измјене. Тако је 1935. уведен пријемни испит и то из српског или хрватског језика и математике. Исте године основана је и Нижа женска гимназија, која ће 1939. прерасти у Пуну женску гимназију. Сходно дешавањима у Европи и промјенама у југословенској спољној политици, од 1937. гимназијалци добијају могућност да, умјесто њемачког, уче енглески, а од 1939. и италијански језик. У међувремену, доћи ће и до осјетног пораста броја ученика. Тако ће школске 1933/34. године број ученика бити 836.

Други свјетски рат

Други свјетски рат донио је још већа страдања од претходног. БиХ је ушла у састав НДХ, чија је престоница по неким плановима требало да постане баш Бањалука. Усташка клеро-фашистичка власт наложила је свим професорима, па и оним у бањалучкој Гимназији, да положе заклетву поглавнику Анти Павелићу. Геноцидна антисрпска политика натјерала је неке гимназијске професоре на бијег у Србију, а многи бивши и тадашњи ученици и неки професори ће учионице и креду замијенити шумом и пушкама.

Почетком прве ратне школске године у зграду Гимназије су уселиле Учитељска школа и Трговачка академија. Тако су се у истом здању обрели ратом проријеђени професори и ђаци четири бањалучке школе. Али, не задуго, јер ће већ крајем 1942. Нијемци зграду Реалке претворити у касарну и складиште, а гимназијалци ће наставу похађати у мектебу (муслиманска основна школа) и Ватрогасном дому, а гимназијалке у просторијама медресе (муслиманска средња школа).

У јесен 1944, због даљег осипања броја ученика и професора, Мушка и Женска гимназија су поново обједињене у јединствену Гимназију. Септембра 1944. савезнички авиони су, гађајући усташко упориште у Кастелу, погодили "Бастиљу" и уништили кров и кабинет физике. У таквом стању Гимназија ће дочекати ослобођење Бањалуке 22. априла 1945. године.

Горан Ђуран, Аутор је архивиста-истраживач у Архиву РС

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.