Оснивање аероклуба “Наша крила” у Бањалуци
На годишњем збору Српског аероклуба у Београду донесена је 1. априла 1923. одлука о његовом прерастању у Аероклуб Краљевине СХС, а мјеродавнима упућен апел за покретање ваздухопловне индустрије и успостављање ваздушног саобраћаја. Ни прије ни послије тога Клуб није престао да буде посебна брига војних власти, а посебан утицај на његове активности имала је “Народна одбрана”, друштво основано 1908. у Београду у вријеме Анексионе кризе. Тешке поратне прилике су увелико отежавале напоре на плану унапређења ваздухопловства, али су, и поред тога, а посебно развојем авиоиндустрије, у овој области ударени снажни темељи. Пред Други свјетски рат Југославија је била респектабилан произвођач авиона.
Оснивање
За оснивање бањалучког мјесног одбора заслужан је понајвише бан Светислав Милосављевић. Оснивачка скупштина заказана је за недјељу, 18. септембар 1932, али је тог важног дана бан изостао јер је у Приједору, заједно са почасним пољским конзулом Артуром Бурдом, присуствовао великом соколском слету.
Већ у суботу, у први сумрак, авионом “Sarajevo I” марке DH.60 (de Havilland), долетјели су из Сарајева у Бањалуку пилот-капетан Душан Софиљ и секретар тамошњег Обласног одбора Аероклуба “Наша крила” Бранко Трбојевић. За недјељу ујутро најављен је долазак аса Тадије Сондермајера, славодобитника тек завршеног летачког митинга у Плзењу.
Но, умјесто њега апаратом “Београд II”око девет ујутро на Бањалучко поље слетјеше генерални секретар Средишње управе “Наших крила” Дудо Николић и инжењер Ненад Миросављевић. А када је у току дана београдским возом допутовао и инжењер Милован Вељовић, шеф летења београдског цивилног аеродрома, листа гостију “са стране” бијаше закључена, јер загребачки обласни одбор не упути своје изасланике.
Несвакидашњи догађај
Био је то несвакидашњи догађај. Град искићен, а расположење грађана свечарско. Бањалучке даме су у корист будућег клуба продавале пригодне значке. Нарочито је живо било пред баштом хотела “Босна”, гдје је заказана оснивачка скупштина. Ускоро се пилот Софиљ и господин Миљевић апаратом “Сарајево I” винуше у небо, Софиљ прво направи неколико виража од којих је грађанима застајао дах, а потом из авиона полетјеше леци са позивом грађанима на оснивачку скупштину и поподневни аеромитинг.
Чекање гостију и непланирани лет капетана Софиља учинише да се почетак скупштине одгоди за један сат, па она, умјесто у десет, поче око 11 часова. У хотелској башти тискао се углавном отмјени свијет, док је гласовитих бањалучких дама било много више него што је то уобичајено.
Оснивачка скупштина
Предсједник привремене управе Мјесног одбора Аероклуба др Тодор Лазаревић поздравио је уважене госте и делегате. Били су ту и бригадни ђенерал Милош Ж. Стаменковић као представник војске, Немања Љубисављевић као банов изасланик, док је бановинске власти представљао Р. Викерт, начелник Управног одјељења Банске управе.
Поштујући обичаје, народни посланик Т. Лазаревић прочита поздравне депеше Његовом височанству престолонасљеднику Петру, принцу Павлу и бану Врбаске бановине Светиславу Милосављевићу. У кратком и топлом говору он нагласи да је “родољубиво грађанство Бањалуке увијек гајило симпатије према националним херојима зрака, националном ваздухопловству и цијенило напоре цивилне авијације”, изразивши задовољство што ће клуб “служити не само националним већ и културно-просвјетним циљевима”.
На његове ријечи одговорио је Ненад Миросављевић: “... Ваздухопловство није данас један луксуз, већ снажан покрет свих културних народа, који ствара ново доба, нову епоху у човјечанству. Авијација је за кратко вријеме расула своје благотворне зраке у свим гранама људске дјелатности и њена је будућност недогледна...”. У наставку говора он је поменуо наше летачке асове са тек завршених митинга у Плзењу, Варшави и Цириху, а одушевљено грађанство је узвикивало “Живјели!”.
Бурно је клицано и сљедећим говорницима, Дуди Николићу, Бранку Трбојевићу и Душану Софиљу.
Послије тога привремени предсједник Тоде Лазаревић позва грађане да приступе клубу, што је наишло на неочекивано велик одјек, а онда отпоче избор клупске управе. Скупштинари за предсједника изабраше бригадног ђенерала Милорада Лазаревића, за потпредсједника хотелијера и власника циглане Емериха Паскола, за секретара службеника Банске управе Дејана Зиту, а за благајника Милана Милића. Чланови прве клупске управе постадоше и Урош Грбић, др Тодор Лазаревић, судије Хуснија Ђумрукчић и Милош Б. Ћурчић, госпође Зец, Богдановић и Викерт, књижар Звонимир Јовић, инжењери Владимир Коњев и Фрањо Микуш, Војислав Миљевић, трговац Милан Цвјетан, Ђуро Васиљевић и професор Љубомир Тривић.
Митинг
Одмах послије скупштине, већ у 11.30, грађани похрлише ка Бањалучком пољу. Ваљало је што прије заузети што боље мјесто. Аеромитинг је отпочео у 14,30. Прво, бар за оне куражније грађане, услиједише промотивни летови. Небројено пута су Душан Софиљ и Дудо Николић пут неба возили усхићене грађане. Слиједиле су акробације асова неба, док су као посљедња тачка програма приређене летачке утакмице.
Тек изабрана клупска управа се сагласи са приједлогом Бранка Трбојевића и инжењера Милована Вељовића да се нивелише и за атерирање оспособи дио Бањалучког поља, до споменика погинулим аустроугарским војницима. Тиме би, како се тврдило, Бањалука добила међународни туристички аеродром за којим се осјећала потреба. Наиме, инострани путници који би намјерили у Бањалуку или Јајце, морали су да слијећу у Сарајево, а потом би другим превозним средствима настављали до одредишта. Домаћинима је ишла наруку чињеница да је сарајевска команда ваздухопловства однедавно забранила слијетање туристичких авиона на аеродром у Рајловцу.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
