Ослободилачки покрет у Бањалуци (I): Алкаров извјештај

"Године 1934. основан је у Бањалуци Мјестни комитет КП, који је мало касније вршио функцију Окружног комитета. У Мјестни комитет ушли су: Идриз Масло (погинуо од четника), новинар Сафет Филиповић, који је 1941. отишао у непознатом правцу, и Боривоје Илић, починио самоубојство 1936.

Изте године образоване су комунистичке ћелије, од којих једна у парној пилани, у коју су ушли Фрањо Сарафин, Иван Зиглер и Фрањо Лемајић. Заједно са кћерком Зиглер се налази у Сарајеву код своје сестре.

Фрањо Лемајић ради у парној пилани. Пар пута је затваран, али увијек се некако извуче, премда је давно заслужио да буде стријељан. Фрањо Сарафин је 1938. прогнан из Бањалуке, а својој се жени Катици јавио из Шпаније. О њему се ништа не зна.

Од 1936. па до 1941. не осјећа се шира дјелатност комуниста, јер је 1936. Редарствена управа открила Мјестни и Окружни комитет КПЈ и ухитила комунисте. Ипак, сав рад није замро, радило се по легалним дружтвима у која су се комунисти плански увлачили. Они су се увлачили и у чисто национална хрватска дружтва. 'Напреткова омладина' је за оснивачки циљ имала окупљање хрватске омладине, али се увидјело да су се комунисти увукли у изту, те је протуакцијом 'крижара' разпуштена 'Напреткова омладина'.

Радило се по синдикатима, у којима су се радници држали на окупу, док је интелигенција организирана у Клуб академичара Бањалуке. У њему је главну ријеч водио др Васо Бутозан, ветеринар. У КАБ су били уписани сви студенти комунисти, док је др Бутозан био спиритус мовенс. Иницијативом др Бутозана и студента Јосипа Мажара Шоше приређивана су предавања предавача из Загреба и других већих мјеста.

Клуб је имао просторије у Дому краља Петра (сада Хрватско државно казалиште), гдје су се одржавала предавања. Главни комунисти били су Никица и Стјепан Павлић, Јосип и Драго Мажар, Владимир Војновић, Раде Личина, Вељко Ђорђевић, Љубица Мркоњић, Душанка Ковачевић, Савка Баста, Љубица Војновић, Љубица Пејчиновић, Јованка Пећо и њезин брат, те Васо Бутозан. Сви наведени налазе се међу партизанима, док се неки мање важни чланови налазе и сада у Бањалуци.

Могућност комунистичког дјеловања пружала се и у РКД 'Васо Пелагић' и у РСК 'Борац', гдје су главну риеч водили Јосип Мажар, Мухамед Казаз и Касим Хаџић. Њихов рад није изгледао опасно. Концем 1939. Полицијска управа је забранила рад РСК 'Борац'.

Бољи увид у организацију комуниста у Бањалуци до 10. травња 1941. није могућ, пошто су спаљене архиве бивше Полицијске управе и комунистичких организација. Мирни и потајни рад трајао је до 10. травња 1941.

Комунистичка је дјелатност 10. травња 1941. замрла. Очекивало се од власти да отворено иступи против комуниста. До тога није дошло када се по граду пуцало, кад је Бањалука била извргнута нападајима нерегуларних и регуларних југославенских трупа, када су Срби хушкали по граду и шуровали са Жидовима, није се имало времена дизати још један елеменат против власти. Пустило је се комунисте на миру, а они су мирно прихватили тај гест власти. Послије овога не осјећа се никакова дјелатност комуниста.

Објавом рата совјетској Русији јача дјелатност комуниста, с тиме и мјере предузете од власти против њих, и одмах осјећа се одметање познатијих комуниста у шуму.

Одмах након објаве рата виђенији комунисти почну бјежати у шуму. Тако су одбјегли Абдуселам Блекић Шандор, Твртко Матијевић, др Маргита Херцл, Дујко Комљеновић, Неџиб Маглајлић, Муниб Маглајлић, Карло Ројц, Анто Јакић, Осман Нумановић (у логору), Ахмет Екић (у узама Црне куће), Ибрахим Имамовић, Смајо Фазлић, Хабија Бећирбашић, Иван Тукерић, Мустафа Сабитовић, Мустафа Баручија, др Гертруда Штерн и др Исхан Зукановић (стријељани), Ејуб Кобашлић, Шефкет Маглајлић, Шефко Буковача, те Никица и Стјепан Павлић.

Неустановљеног дана побјегао је Касим Хаџић. Од Жупске редарствене области послан је извидник Мехмед Миџић са још једним извидником да ухите Хаџића, радника Творнице духана и водеће личности Комунистичке партије. Када је дошао до именованог, извидник прогласио га је ухићеним, нашто се Хаџић наоко помирио и замолио Миџића да му дозволи пресвући се. Извидник је пустио Хаџића самог у соби те је овај кроз прозор побјегао."

Приредио Зоран С. Мачкић, архивски савјетник

у Архиву Републике Српске

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.