Ослободилачки покрет у Бањалуци (3): Црвена помоћ

"Доласком у Бањалуку, УНС-а је почела хапсити водеће (још остале  комунисте), али укинућем њеним, опет су комунисти појачали дјелатност. Након ликвидирања УНС-е, управитељ ЖРО Дражић није поклонио никакову пажњу акцијама комуниста.

Велики број комунистичких симпатизера нису знали шта да почну. Скупљала  се "црвена помоћ", слало се и разне предмете за партизане итд. али праве организације није било. Покушавали су неки одважнији из њихових редова, нпр. Кемал Ђузел Манџука, Милутин Милашиновић Мића, Зијад Хоџић и проф. Жиц, да узпоставе на чвршће темеље комунистичку организацију, али то није било дуготрајно пошто су узпоставом Заштитног редарства у свибњу 1942. били ликвидирани.

Поновном узпоставом Заштитног редарства посвећена је већа пажња комунистима, те је из њихових редова велики број ухићен а остали стављени под паску. Рачунало се да је за извиестно вриеме отклоњена опасност, али су скорих дана комунисти појачали дјелатност. Свакодневно нестајале су поједине сумњиве особе, опет се слао у шуму разни материјал, власти су главу разбијале тко то шаље толике људе у шуму, скупља "црвену помоћ" итд. Свакако је морао бити неки комитет формиран или слично. То се наслућивало, али нитко није знао тко га води. Тек узпоставом Обавиештајног одјела УНС-е у липњу 1942. разкринкан је послије 4-5 мјесеци и тај комунистички комитет.

Од виђенијих комуниста, кроз циело вриеме од када је дјеловало Заштитно редарство и Обавиештајни одјел УНС-е, одбјегли су у шуму слиједећи комунисти:

У просинцу 1942. те сијечњу и вељачи 1943. одбјегли су Звонимир Драгомановић, чиновн. "Напреткове задруге", Мустафа Кушмић, физички радник, скупа са циелом обитељи, Идриз Бурзић, физички радник, Маргита Хозош, књижарска помоћница у књижари "Јовић", те члан ЦК инг. Данило Глумац, који је послан ради реорганизације Комунистичке партије у Бањалуци. И поред тога што је Обавиештајни одјел УНС-е дао подробне податке за наведене комунисте, бивше Заштитно редарство није посветило пажњу споменутим комунистима и пуштени су да умакну у шуму.

Ноторно је да је Бањалука обилно потпомагала партизане у другој половини 1942., али се није знало ко је покретач те акције. До свибња 1942. "црвену помоћ" за партизане скупљала је Загорка Умићевић Зага, слушач медицине из Сводне. Изта се маскирала као муслиманка под заром и била је главна организаторка акције до извиестног времена, кад је нестала у непознатом правцу.

Омер Баручија је 28. травња 1942. повезао својим колима већу количину завојног материјала, канцеларијског прибора и разног ситног творива. Поводом овог случаја ухићени су Омер Баручија, Ибрахим Софтић, Есма Баручија, Фаик Софтић и Јунуз Баручија. У вриеме ухићења споменутих побјегао је од своје куће Мустафа Баручија, син ухићеног Омера.

Осим споменуте Заге Умићевић, главна веза одржавала се преко Зибе Галијашевић, која је са Загом издавала пропустнице за шуму. Галијашевићка стајала је у вези са другим комунистима, који су јој издавали стрељиво и оружје за партизане. Касније се дознало да је Зиба Галијашевић побјегла из Бањалуке, а ухићена је у Теслићу.

Даница Сушац, чиновница Велике жупе, давала је писаће твориво партизанима и одржавала везу са изтима (била је ухићена, али интервенцијом поџупана Крупића пушћена је из уза).

Здравко Дамјановић одржавао је везу са одбјеглим братом, а породица Миливојевић са одбјеглим сином, који је међу партизанима. Породица Ћумура одржавала је везу са одбјеглом кћерком Савком преко једног дом. стож. наредника, преко којега је везу одржавала и породица Вијтиук са одбјеглим сином Владом. Веза се одржавала преко једног кројача (станује преко Врбаса), а за којег би могао знати нешто позитивно студент Милан Драгић, сада у сабирном логору у Јасеновцу.

Наталија Курбалић је скупљала прилоге у вуненом твориву за партизане. У томе су јој помагали Штефица Ротер и Ризо Хаџијусуфовић, док су Фехим и Ибрахим Баручија из Новоселије лиферовали извиесне количине соли и масти за пушке.

Послије одласка и ухићења водећих комуниста није се за неко вријеме знало тко је наслиједио у Комитету оне прве. Дужностницима Обавиештајног уреда УНС-е "Алкару" и "Бр. 1" узпије да смјелим триком дођу у додир са комунистима, с њима се повежу и неко вријеме "сурађују", а ти су: Божидар Радуловић, чиновник Котарске области, Обрад Пашагић, судија Котарског суда, Едхем Џаферагић, постоларски обртник, те Станко Бјелајац, постоларски помоћник. Наведени су добро спровели комунистичку организацију, издавали пропустнице за шуму, лиферовали живежне намирнице, скупљали "црвену помоћ" итд.

Приредио Зоран С. Мачкић,  архивски савјетник Архив Републике Српске

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.