Ослободилачки покрет у Бањалуци (2): Бијег у партизане
Винко Рудић, кодног имена "Алкар", најспособнији усташки обавјештајац у Бањалуци, доставио је Заповједништву Усташке војнице у Загребу Извјешће о комунистичкој организацији у Бањалуци до 10. априла 1941. и послије. Он у извјештају пише:
"Дана 24. липња 1941. одметнули су се у шуму Идриз Масло и Мухамед Казаз, а 29. и 30. Вехаб Чехобашић, Алмаз Сарајлић, Махмут Реџић, Осман Карабеговић, Ирфан Карабеговић и Едхем Карабеговић, Раде Личина, Јосип Мажар Шоша, те Драго и Ивица Мажар.
У коловозу 1941. одметнули су се Славко Одић и Ранко Шипка. Одић је на партизанском сектору Ситница командант ударне партизанске бригаде, а студент Шипка је командант Првог ударног батаљуна.
17. рујна 1941. побјегли су Милан Радман, Јосип Немец, Љубомир Готовац, Иван Давид и Антон Маринић. Сва петорица налазила су се у кужној болници у Краља Крешимира улици, као ухићеници. Један од њих затражио је да иде у заход (премда је наређено да се ухићенике не пушта по ноћи у заход). Редарственик отворио је врата, а ови су га увукли у собу, бацили му деку на главу, почели га бости његовим бодежом, и када су га изранили однијели су му пушку с набојима и побјегли у правцу Петрићевца. У вријеме кад се догађај одиграо, у кварту око болнице нестало је свјетла, што доводи се у везу са бјекством. Службујући оружник под прозором болнице није ништа чуо ни видио. Изтрага није донијела резултате. Милан Радман пребацио се до Клашница, на имање својих родитеља и невјенчане жене Љубице Пејчиновић, а одатле преко Слатине на Црни врх, гдје је заповиедник партизанске чете. Прича се да је од четника стрељан. Љубица Пејчиновић је у међувремену родила, а налази се у кући Радманове мајке, у Бојића хану, преко пута Друге редарствене стражарнице.
Концем рујна одметнули су се Авдо Херцеговац Брзац, Ризах Голалић, Суљо Халалкић, Никола Јуринчић, Адил и Хусеин Алагић, те 5. студеног Мухарем Алибеговић. Тај догађај одиграо је се овако:
Редарственик Драго Кризманић са још два друга извидника, добио је налог да ухити Алибеговића. Када су дошли на улазна врата, код куће је била његова жена. Пас у дворишту је залајао, а Алибеговић је на другу страну кроз прозор побјегао. Примијетивши га, за њим су отворили ватру из револвера и дали се у потјеру, али без узпјеха. Након пар дана по једној достави изкопано је у врту Алибеговића 59 бомби и преко 600 пушчаних набоја. Набоји су били смјешћени у флашама од 1 л, а бомбе у плеханим кутијама од бонбона.
Почетком просинца 1941. одметнуо се у шуму Џемал Херцеговац, те 21. просинца Вахида Маглајлић, која је била притвореница УНС-е. Критичне вечери настао је пожар у згради УНС-е (подметнут од дужностника Патерностера, који је од комуниста увучен у УНС-у). Услијед панике која је настала пожаром око 24 сата, изта је изкористила прилику и побјегла из затвора уз помоћ Патерностера. Слиједећег дана одметнуо се у шуму Ратимир Патерностер.
Након примјећивања пожара од стране редарственог стражара, на лицу мјеста био је и дужностник УНС-е Богајевски Никола (сада на дужности код ЖРО у Загребу, Политички одсјек). У то доба у уреду није било никога, да би се претпостављало да је Богајевски имао у уреду посла, а и то што је Патерностер био штићеник Богајевског, који га је и примио у УНС-у.
Дана 22. просинца 1941. одбјегли су Фехим Туфекчић и Смаил Шугић, а 5. сијечња 1942. Гојко Аграмовић, чиновник Хигијенског завода, са мотивацијом да иде у Србију. Касније се изпоставило да је отишао у шуму.
7. сијечња 1942. одбјегао је Адем Силахић, ђак. 10. сијечња одметнуо се Салих Демировић, са својом женом Исметом. Исти су се пребацили у Агиће, а отален у шуму. Дана 21. сијечња 1942. одбјегла је Лутвија Смаилагић.
Јосип Туркаљ, дужностник УНС-е, доставио је спис на руке тадашњем равнатељм ЖРО др. Винеку, да се ухити споменута Смаилагићка, без описа изте и имена. Др. Винек послао је извидника Мирка Матијевића да ухити једну Смаилагићку, а не Лутвију звану Лутка, што је изти и учинио. Када је примијећена забуна, ту ухићеницу је пустио на слободу, а наредио да се ухити Лутвија. Док је извидник отишао поновно на ухићење, Лутка је већ побјегла.
Одбјегли су у шуму многи грађани који нису били евидентирани. Од стране власти није вођен скоро никакав надзор над политички сумњивим особама. Тежко је било водити надзор кад су уништени спискови комуниста састављени по бив. Полицијској управи, док мали дио налазио се код Велике жупе у тајној писмохрани…"
Приредио Зоран С. Мачкић, архивски савјетник Архив Републике Српске
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
