Осам година од смрти Милошевића

Aгенције
Осам година од смрти Милошевића

Београд - Данас се навршава осам година од смрти бившег предсједника Србије и Југославије, хашког оптуженика Слободана Милошевића.

Милошевић је умро од инфаркта у својој ћелији у притвору Хашког трибунала током суђења за ратне злочине и злочине против човјечности на Косову и у Хрватској, и за геноцид у Босни и Херцеговини.

Пошто градске и државне власти нису дале дозволе које су тражили породица и високи функционери Социјалистичке партије Србије да се он сахрани у Београду уз државне почасти, сахрањен је у дворишту породичне куће своје супруге Мирјане Марковић у Пожаревцу.

Послије вишечасовног опроштаја и говора у Београду и Пожаревцу, сахрана је обављена у сумрак. Сахрани, која је обављена без вјерског обреда, није присуствовао нико од чланова најуже породице, јер, како су навели, нису добили довољне гаранције за своју безбједност.

Милошевићева супруга Мирјана Марковић напустила је земљу 23. фебруара 2003, а син Марко је отишао одмах пошто је Милошевић 5. октобра 2000. био принуђен да призна пораз на изборима за предсједника СР Југославије. Обоје данас живе у Русији, а кћерка Марија у Црној Гори.

Мирјани Марковић се суди у одсуству због злоупотребе службеног положаја и за њом је расписана потјерница. Потјерница је била расписана и за Марком Милошевићем, коме се, такође, у одсуству, судило у Пожаревцу по тужби тројице "отпораша", али је у међувремену ослобођен свих оптужби због апсолутне застаријелости.

Сахрани су присуствовали највиши функционери СПС-а, изузев потоњег предсједника социјалиста Ивице Дачића, као и тадашњи замјеник предсједника СРС-а Томислав Николић, предсједник руске Комунистичке партије Генадиј Зјуганов, посланик Думе Сергеј Бабурин и генерал Леонид Ивашов, као и бивши амерички државни тужилац Ремзи Кларк.

Тијело Слободана Милошевића допремљено је из Хага у Београд 15. марта 2006, а наредног дана ковчег с тијелом је био изложен у Музеју "25. мај", у оквиру музејског комплекса у београдском насељу Дедиње.

Хиљаде људи су прошле поред ковчега. Истог дана више десетина хиљада присталица бившег предсједника Србије и Југославије окупило се испред Народне скупштине у центру Београда, гдје је на покривеној бини био изложен ковчег са његовим тијелом.

Камен-међаш Милошевићеве каријере од којег је почела његова, више од деценије дуга неприкосновена владавина, јесте говор 28. јуна 1989. на Газиместану, на Косову, на прослави 600 година Косовске битке којој је присуствовало око милион људи.

Убрзо потом услиједио је распад СФРЈ, прво кратки словеначки рат, па два разорна у Хрватској и БиХ, и на крају сукоб на Косову и NATO бомбардовање СР Југославије.

Био је неприкосновени лидер Социјалистичке партије Србије, два пута предсједник Србије, а потом предсједник СР Југославије.

Десетогодишња аутократска владавина Слободана Милошевића завршена је 2000. побjедом кандидата удружене Демократске опозиције Србије (ДОС) Војислава Коштунице на изборима за предсједника СРЈ.

Послије побједе ДОС-а на тим изборима, 24. септембра 2000, не желећи да призна пораз, СПС и њен лидер су изазвали постизборну кризу која је запријетила грађанским ратом у Србији. Криза је окончана 5. октобра послије масовних демонстрација грађана широм Србије.

Ухапшен је 1. априла 2001. због злоупотребе службеног положаја, непуних шест мјесеци пошто је окончана његова владавина.

У мају 1999, у току NATO бомбардовања, Хашки трибунал је подигао оптужницу против Милошевића због злочина током сукоба на Косову, а двије године касније оптужницу због злочина у Хрватској. Крајем 2001. оптужен је и за геноцид над Муслиманима и Хрватима у БиХ.

На основу Уредбе Владе Србије, Милошевић је Хашком трибуналу изручен 28. јуна 2001, тачно 12 година послије говора на Газиместану. Суђење Милошевићу у Хагу почело је 12. фебруара 2002.

СПС, чији је лидер био од оснивања, поново се вратила на власт у јулу 2008. када је формирана коалициона влада премијера Мирка Цветковића у којој је СПС добио четири министарска мјеста, а лидер странке Ивица Дачић је постао замјеник премијера и министар унутрашњих послова.

Четири године раније, у марту 2004, мањинска влада премијера Војислава Коштунице изабрана је уз подршку посланика СПС-а.

У јулу 2012. Дачић је изабран за премијера Србије и министра унутрашњих послова у коалицији СПС-а и Српске напредне странке (СНС).

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана