Ортопедски завод Марија Звијезда (7): Уз литературу унапријеђена

"Раду се приступило са много воље, иако је било појединаца који су на овај посао гледали са невјерицом. Недовољно искуство је ометало у прво вријеме нормалан развој, али се касније стање нормализовало". Приликом израде првих ортопедских помагала коришћена је страна литература и разговарано је са старим инвалидима, па се тако постепено унапређивао процес производње.

У почетку је народ гледао "са неповјерењем на рад ове установе", а инвалиди су се тешко одлучивали на употребу израђених помагала. Скоро су сви захтијевали инострана ортопедска помагала, иако домаћа за њима нису нимало заостајала. У вези с тим домаћа штампа пише: Нијемци су израђивали "врло тешке протезе", јер нису имали дрво одговарајућег квалитета, а наше су биле "знатно лаганије, љепше, погодније за употребу". Било је случајева да су инвалиди ради израде протеза упућивани у Италију или неке друге земље, а након повратка кући "са њима се нису могли уопште користити".

Главни проблем бањалучког предузећа "Неретва" у првим мјесецима 1952. био је недостатак стручних радника и руководећег кадра. У почетку је "у столарији" био запослен само један стручни радник, "у бандажи у прво вријеме ниједан", а потом један, "у механичкој" двојица, потом тројица, а "сва остала радна снага била је за ортопедију нестручна". Због тога је трпио квалитет ортопедских помагала, а "продуктивност рада била је на јако ниском степену".

Одјељење обућарске радионице имало је довољан број радника, али они нису посједовали стручност. То су били "махом радници, који до тада нису радили ортопедску ципелу". Предузеће је оскудијевало и у "стручном службеничком кадру". Књиговодство је било "неажурно... Остале службе такође су шупале". У другој половини 1952. остварен је одређени напредак. Набављен је неопходан инвентар, алат, поједине машине, запослен један број нових радника и службеника, а постојећи радници су се "донекле оспособили за рад у ортопедији", чиме "су створени услови да се почне са новим начином и системом рада". Организација рада заснивала се "на бољем и савременијем начину", што се огледало "у позивању инвалида на ортопедисање или пробе, уређењу прихватилишта и његовом кориштењу, физиотерапији и школи за учење ходања". У том погледу постигнут је релативно добар резултат и није се више дешавало "да нам инвалид оде кући са протезом на рамену, а код куће је баци на таван и настави да хода на штакама".

У извјештају о пословању Ортопедског предузећа "Неретва" за 1952. директор Антон Фајфер је визионарски истакао 20. фебруара 1953. смјернице рада и развоја: "У будућем раду предузеће треба радити на даљем усавршавању начина производње, на стручном и културном подизању квалитета кадра, на техничком уздизању, како би могли схватити да модерна ортопедија не може без науке, јер ћемо само на тај начин побољшати квалитет наших производа и људи. Ортопедија је тешка и компликована грана дјелатности, јер је поред технике везана за медицину и остале науке и да би савладали ту читаву материју морамо много радити на свом свестраном уздигнућу. Сматрамо, да ћемо са доласком инжињера и љекара ова питања много боље и успјешније рјешавати. У перспективи је стварање рехабилитационог центра при овом предузећу, у коме ће се вршити физичко оспособљавање и преквалификација инвалида, којом ће се они оспособити за вршење појединих заната у нашој привреди и тако постати корисни чланови наше заједнице".

Потпредсједник Главног одбора Ратних војних инвалида за БиХ Драгиша Савић, на сједници Радничког савјета Ортопедског предузећа "Неретва" у Бањалуци од 9. марта 1953, истакао је правац развоја у будућности: "Услови које има Ортопедија у Бања Луци омогућиће да ми у нашој републици поред добре ортопедије створимо и добар рехабилитациони центар за професионалну рехабилитацију инвалида. Ми сада питање рехабилитационог центра морамо гледати кроз његове двије развојне етапе. Прва етапа била би етапа медицинско-здравственог оспособљавања и припремања инвалида за другу етапу, тј. етапу професионално окупационе рехабилитације инвалида".

Ортопедско предузеће "Неретва" у Бањалуци у 1952. "у односу на друга предузећа било је у привилегисаном положају јер се користило туђим обртним средствима, умјесто да је, као и остала предузећа, путем зајма оснивало своја обртна средстава". Те је године Предузеће извршило "бруто продукт" са 72 одсто без трговачке робе или 94 одсто са трговачком робом. Предузеће је остварило акумулацију у производњи од свега 39 одсто, а са трговачком робом 86 одсто. Планирани фонд за плате био је искориштен 96 одсто.

Мр Бојан СТОЈНИЋ, директор Архива Републике Српске

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.