Ортопедски завод Марија Звијезда (5): Инвалидски дом у Делибашином селу
Као што је Први свјетски рат створио у самостану траписта "Марија Звијезда" Ортопедски завод, тако је Други свјетски рат створио у заводским просторијама Инвалидски дом. У односу на Први, Други свјетски рат оставио је иза себе већа материјална разарања, људске жртве и огроман број ратних војних инвалида у Југославији, а посебно у Босанској Крајини.
У Југославији је број ратних војних инвалида био већи од 250.000. Усљед тога је питање њиховог збрињавања представљало крупно социјално и државно питање, као и "питање дуга наших народа према онима који су све жртвовали за слободу...".
По окончању рата ратни војни инвалиди нису потпали под надлежност цивилних органа народних власти. Они су од половине 1945. до половине 1946, а од тада и законски до јесени 1948, били под надлежношћу југословенских војних власти различитих нивоа. Новим властима била је потребна подршка бројних групација ратних војних инвалида и породица погинулих, умрлих и несталих бораца, па су настојале да их ефикасно социјално заштите. Власти су сматрале да ће то најбоље постићи ако надлежност и примјену мјера заштите ратних војних инвалида повјере војним властима. Ипак је од краја 1948. Влада ФНРЈ надлежност пренијела са војноинвалидских на цивилне органе социјалног старања.
Отварање инвалидских домова било је потребно у другој половини 1944, када су они у већем броју почели долазити са лијечења из војних болница. По ослобођењу се приступило ширем формирању инвалидских домова у циљу стручног оспособљавања ратних војних инвалида за обављање ранијих или нових занимања. У почетку се рад у вези са преквалификацијама одвијао "стихијски и без утврђеног плана". У 1945. дата је пуна слобода управама домова да организују течајеве, курсеве и занате за стручно оспособљавање ратних војних инвалида. Притом су форсирани течајеви претежно административног, а касније и занатског карактера.
У ово вријеме сви инвалидски домови у Југославији били су попуњени. У другој половини 1945. на територији Југославије је било 27 инвалидских домова. Они су истовремено били "домови културе и напретка" и "инвалидске школе", из којих су инвалиди излазили "са потребним стручним знањем", с којим су заузимали "одговарајуће дужности према својим физичким и умним способностима".
Оснивање Инвалидског дома у априлу 1945. омогућило је постојање зграде ранијег Ортопедског завода самостана траписта у Делибашином селу. Дом је био у надлежности 6. југословенске армије. У његовом организовању и раду велики допринос дали су Команда Бањалучког војног подручја и Штаб 53. дивизије. Они су, поред свакодневне помоћи, превозили инвалиде на културна и просвјетна предавања. Просвјетно одјељење Окружног народног одбора за Бањалуку обезбјеђивало је помоћ у школском прибору, што су чинили и Црвени крст, АФЖ Бањалуке, АФЖ Босанске Градишке, омладина и др.
У циљу "основне наобразбе" и оспособљавања за канцеларијски рад инвалида неспособних за физичке послове, управа Дома организовала је аналфабетске и дактилографско-административне курсеве. Те курсеве је у новембру 1945. похађало око 70 полазника, који "су показали много воље и интересовања за учење". Дактилографски курс је за три мјесеца завршило 30 инвалида. Током 1947. организовано је више занатских, пчеларских и задругарских курсева. При Дому су постојале основна школа и гимназија. Полазнике курсева и школа обучавали су стручни учитељи.
Једна инвалидска бригада, која се састојала од 150 лакших инвалида, отишла је средином 1947. на изградњу омладинске пруге Шамац - Сарајево.
Велика пажња придавала се културном животу. Културни одбор Дома је два пута мјесечно приређивао "зидне и усмене новине", организовао читалачке групе и "културно-политичка предавања". У Дому су дјеловале пјевачка и дилетантска група, које су давале приредбе у Дому и широм Босанске Крајине.
Велика пажња је поклањана и политичкој изградњи инвалида. Свакодневно су одржавани "политички часови", на којима су претресани "догађаји код нас и у свијету". Сав рад у Дому био је својеврсна "школа", како би инвалиди по изласку из Дома "били народу од веће користи и могли више помоћи у што бољој и бржој обнови и изградњи наше земље и очувању тековина наше борбе".
У Инвалидском дому је 1. септембра 1946. одржана Окружна скупштина Удружења ратних инвалида из оба свјетска рата, на којој су разматрана организациона питања Удружења и "његово постављање на нове темеље", проблеми из "живота и рада инвалида, њиховом удјелу у нашем друштвеном животу". На скупштини је наглашена улога инвалида "као будних чувара наше слободе, братства и јединства наших народа, бораца против непријатељских остатака у нашој земљи".
У Инвалидском дому су основане кројачка, обућарска и занатска радионица, организована кухиња и успостављена санитетска служба.
Мр Бојан СТОЈНИЋ, директор Архива Републике Српске
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
