Ортопедски завод Марија Звијезда (3): У Краљевини СХС заводу име Бањалуке
Бањалука - Послије завршетка Првог свјетског рата и стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Ортопедски завод "Марија Звијезда" преименован је у Ортопедски завод Бањалука.
Због великих издатака, финансирање Завода преузела је држава и организација Народна одбрана. Завод је крајем 1918. и почетком 1919. био у надлежности војних власти, а од 1. маја 1919. у надлежности Повјереништва за социјалну скрб Министарства социјалне политике Краљевине СХС.
У то вријеме љекарску и управну службу у Заводу преузео је др Тодор Јеремић (Фоча, 1880 - Теслић, 1932), љекар и политичар. Медицински факултет завршио је 1911. у Бечу. Са 15 српских студената потписао је протест против резолуције Конгреса словенских новинара у Дубровнику 1901, којом је тражено сједињење БиХ са хрватским земљама.
Аустроугарске власти су га сматрале коловођом академске омладине. Као љекар добровољац учествовао је у балканским ратовима, док је у току Првог свјетског рата био приватни љекар у Босанском Шамцу. Пред крај рата постављен је за војног љекара у Ортопедском заводу "Марија Звијезда" у Бањалуци. Указом од 28. маја 1919. постављен је за управника Ортопедског завода у Бањалуци. У то вријеме био је једини ортопедски стручњак у БиХ.
Био је први предсједник Љекарске коморе Врбаске бановине. Био је члан Народне радикалне странке, посланик Обласне скупштине и посланик Народне скупштине Краљевине СХС за срез Бањалуку. Са обновом политичког живота након шестојануарског режима, учествовао је у оснивању Југословенске радикално-сељачке демократије (ЈРСД) за Врбаску бановину. Тада је биран за народног посланика за срез Котор Варош.
Био је активан у економском и културном просвјећивању народа у Врбаској бановини, предсједник Народне одбране у Бањалуци и почасни предсједник Подружнице Руске матице.
Умро је 30. септембра 1932. у Теслићу. Његовој сахрани у Бањалуци, гдје је био најпопуларнија личност, присуствовао је велики број грађана из цијеле Врбаске бановине.
Рачуноводствене и економско-административне послове Завода добровољно је обављао поручник Виктор Бем. Остало особље 1920. чинили су економ, књиговођа, пословођа, магационер, писар, кућни администратор, десет болничарки, 13 момака за кућну послугу, наставник (занатски учитељ), 33 радника за протезе ("заначије"), 12 научника на изучавању заната и управник Инвалидске школе.
Завод је послије Првог свјетског рата био болница са радионицама. Његовом управнику била је повјерена "управа цјелокупне службе", "државни новац за снабдијевање", преглед и лијечење инвалида, извођење оперативних захвата, "рентгенисирање", одређивање врсте протеза, поучавање радника, дневно визитирање пацијената, издавање љекарских налаза, мишљења, свједочанстава и кореспонденција са властима.
Економ је по наређењу управника састављао дневне јеловнике, водио "благајничку књигу живежних намирница", плаћао рачуне и састављао мјесечна новчана требовања. Лично је одговарао управнику "за рационално економисање са животним намирницама, као и за остале интересе завода".
Књиговођа је обављао "надзор и ликвидирање свих рачуна" и контролу новчаног промета, водио главну благајничку књигу, евиденцију дугова и потраживања, израђивао мјесечне обрачуне и дјеловао "као благајнички сукључар уз управника".
Пословођа је био "технички управитељ свих радионица". Водио је евиденцију инвалида који су добили протезе, утврђивао трошкове израде и састављао потребу материјала за протезе, израђивао наруџбене листове за протезе и помагао управнику "при намјештању готових протеза и констатирању потребе за поправак протеза". Заједно са управником контролисао је израђене протезе.
Магационер је водио "манипулативну службу у магазину живежних намирница". Помагао је економу приликом набавке намирница, вршио "службу деловође", обављао кореспонденцију и отпремао пошту.
Писар је водио евиденције о озљедама и трајању лијечења инвалида. Израђивао је "биљешке за ординацију, свједоџбе за суперарбитрирање и водио протокол о тим свједоџбама". Бринуо се и за радничку мензу, "коју заначије у сопственој режији имају, јер се ради удаљености завода не могу у вароши хранити".
Кућни администратор је био "чувар зграде и цјелокупног намјештаја у заводу". Старао се "за тачно вршење службе кућне послуге, за ред, мир и чистоћу". Вршио је "десинфекцију одјела новопримљених инвалида" и водио надзор над бањама.
Болничко особље обављало је по упутству управника "његу болесника и дневно ортопедско лијечење у Зандеровој сали за апарате, електризирање, масирање, вјежбе у ходању, вјежбе на апаратима за укочене зглобове, топле зрачне бање."
Мр Бојан СТОЈНИЋ, директор Архива Републике Српске
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
