Ортопедски завод Марија Звијезда (21): Бања Лакташи придодата Слатини

Предмет пословања љечилишта било је: "пружање бањских услуга и комплетног пансиона, тј. лијечење у бањама, стан и исхрана, те љекарска њега за вријеме лијечења". Љечилиште је било члан Заједнице здравствених установа БиХ, Секције природних љечилишта БиХ и Савеза удружења природних љечилишта Југославије. У свом саставу је имало двије радне јединице, једну у Слатини, а другу у Лакташима. Радна јединица у Слатини имала је једно купатило са три базена и осам када, кухињу са рестораном капацитета 200 пацијената, хотел и пет павиљона капацитета 220 лежаја, аутобус са 30 сједишта и комби за десет особа. Радна јединица у Лакташима имала је два базена и шест када за купање, три павиљона за смјештај 50 пацијената, ресторан са кухињом капацитета око 150 пацијената и мала кола за превоз намирница.

Бања је у 1963. успјешно пословала, "јер је поред... личних доходака и других обавеза остварила за пословни фонд и фонд заједничке потрошње око 4 милиона динара". Приход је постигнут скоро 100 одсто "од приватних пацијената, а само малим обимом од завода за социјално осигурање".

Особље бање Слатина 1963. чинило је 27 запослених, од којих у дјелатности бањских услуга 23. Од укупног броја запослених било је шест службеника и 21 радник. Љекарску службу вршили су повременим доласком љекари из Бањалуке и Лакташа, док је у објектима постојао "најнужнији број нижег медицинског особља у сталном радном односу". Управник Бањског љечилишта Слатина и Лакташи 1964. био је Мухамед Силахић.

Због недостатка централног гријања љечилиште у Слатини је било "установа сезонског карактера која послује од почетка маја до конца октобра". Љечилиште средином 1964. није имало "услова да пружа пацијентима услуге лијечења на југословенском, односно просјечном бањском стандарду", јер није имало "ријешено питање топле воде, загријавање просторија за вријеме зиме", а у вансезони "одређених врста терапија". Адаптацијом и реконструкцијом зграде, надоградњом једног спрата, увођењем централног гријања на мазут, изградњом када и два базена и довођењем топле воде подземним цијевима у објекат љечилишта, било је предвиђено лијечење болесника током читаве године и повећање смјештајних капацитета за 50 кревета, успостављање балнеофизикалне терапије и електротерапије (купање у базенима и кадама), просторија за лабораторију, амбуланте и друштвене просторије за пацијенте и запошљавање додатног стручног и медицинског особља.

Бања Слатина је осамдесетих година 20. вијека била дио Службе за рехабилитацију и лијечење болесника са реуматским обољењима и балнеотерапију, која је дјеловала у саставу Завода "Др Мирослав Зотовић" у Бањалуци. Служба је на локалитету у Слатини располагала са 70 кревета за потребе пружање услуга бањског третмана. С обзиром на то да је лијечење у балнеотерапији засновано на бази природног фактора, расположиви капацитети су се углавном користили у љетној сезони. У раздобљу од 1980. до 1984. био је уочљив пад реализације пансион дана по просјечној стопи од 5,59 одсто. Искориштеност капацитета је 1984. износила свега 23,7 одсто од максимално могућег. У 1983. извршено је 3.500, а у 1984. години 3.442 љекарска прегледа. Забиљежен је пад броја купки у базену и кадама од 1980. до 1984. од 1,7 одсто. Број купки 1984. износио је 51.400.

Завод "Др Мирослав Зотовић" је 1990. располагао са 70 кревета намијењених пружању услуга балнеотерапије у бањи Слатина. У услугама бањског третмана 1990. реализовано је 4.610 пансиона, 2.465 љекарских прегледа, 16.083 купки у базену и 14.800 купки у кадама. Приход од бањске дјелатности у овој години износио је 1.339.780 КМ, од чега су средства Фонда ПИО 322.777, а приходи од партиципације 1.017.003, док је расход био 1.526.000 КМ.

Бањски објекти су девастирани током рата 1992–1995. и у поратном периоду. Два објекта су током рата кориштена за потребе Војске Републике Српске, а послије рата у један су смјештена избјегла и расељена лица.

Данас се бања Слатина налази у саставу Одјељења за лијечење и рехабилитацију пацијената са реуматолошким обољењима, посттрауматским и постоперативним стањима Завода за физикалну медицину и рехабилитацију "Др Мирослав Зотовић". Одјељење је смјештено у Слатини и са бањом чини јединствен комплекс.

Мр Бојан СТОЈНИЋ, директор Архива Републике Српске

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.