Ортопедски завод Марија Звијезда (2): Ампутирци постали врсне занатлије
Лакших операција је 1916. обављено свега 59, пошто Завод "није имао асептичне собе за операције, нити намјештаја за овеће операције", док су компликованије извођене у Општинској болници у Бањалуци.
Скоро 98 одсто инвалида је одбијало операцију јер "су долазили у завод скоро годину дана након што бијаху рањени, те бојећи се да им не би оперативни подхват завлачио одпуст". Изузетак су били пацијенти "са фистулама на зглобовима, јер су знали да не могу бити отпуштени". Инвалиди којима су ампутиране руке, након што би добили протезе, подучавани су на који их начин употријебити, а они којима су ампутиране ноге, "ако им је окрајак ноге зацијељен", добијали су "имедијатну протезу од гипса". Током 1916. направљене су 32 такве протезе.
Инвалидима су приликом избора заната запослени у Заводу давали "савјет о звању", настојећи да се, "уколико је могуће, приведу њиховом пријашњем звању". Ко није посједовао минимум земљишног посједа неопходног за привређивање, упућиван је у "кућну индустрију". Пољопривредници без посједа и они којима су ампутиране ноге упућивани су на изучавање ручног заната. Неписмени испод 40 година морали су похађати аналфабетске течајеве.
У радионицама су оспособљавани за постоларе, кројаче, браваре и механичаре, столаре и токаре, бријаче, плетаче кошара, четкаре и ураре. Управа занатских школа, које су се налазиле у Салваторовој улици (данас Српска улица), повјерена је проф. Ивану Попу де Аламору.
Протетичка радионица налазила се у споредној згради сиротишта. У четири просторије налазиле су се столарска, токарска, ковачка и механичка радионица, док су протетичке радионице биле у великој дворани подрума сиротишта. Касније су за радионичке потребе изграђене посебне зграде и бараке.
Проширењем радионица за протезе повећан је и број радника на њиховој изради. Фебруара 1916. на изради је било ангажовано 12, а јула наредне године чак 50 радника. Заводу су у ту сврху стављени на располагање талијански заробљеници. Током 1916. израђено је 107 протеза, од којих 89 радних и 18 козметичких, 274 пара ортопедских ципела и 157 ортопедских справа, те извршено 186 поправки.
Од 1. септембра 1915. до 31. децембра 1918. израђено је 1.977 протеза и ортопедских справа, 1.397 пари ортопедских ципела и извршено 1.175 поправки помагала.
Штампа је пропагирала племенити циљ да "јуначки инвалиди" изуче разне занате како би могли издржавати и себе и породицу и како не би пали на "милост свијета". У току рата Завод су помагале многе установе и појединци из Бањалуке и Босне и Херцеговине.
Траписти су били незадовољни конфискацијом зграде сиротишта у војне сврхе. Октобра 1915. упутили су примједбу позадинском официру Резервне болнице да вањско освјетљење на угловима зграде предуго гори, те да се инвалиди без одобрења задржавају у самостанском дворишту. Нешто касније приговарали су на снабдијевање питком водом и на снабдијевање љекара и официра намирницама. Односи између војске и траписта постали су затегнутији када је Резервна болница организовала курс за описмењавање око 150 инвалида, замоливши самостан да им да на располагање једног учитеља. Самостан је именовао за војног учитеља једног редовника, али је овај обавезу одбио, правдајући се тиме да му редовништво забрањује "држање наставе у вечерњим сатима". Војска је почетком 1916. жицом оградила простор око Завода, након чега се болнички круг могао напуштати само уз дозволу.
Траписти су маја 1916. оптужили инвалиде да у самостанском воћњаку краду воће. Умјесто ранијих 600, те године убрали су само 50 килограма трешања. Октобра исте године обавијестили су команду болнице да "војници иду преко дјетелине, те наносе штету." Приговарали су и због нечистоће у заходима, која је таква "да се пристојан човјек мора устезати, ући у њих...". "На прозорима се често суши доње рубље. Поред нечистоћа у дворишту се пролази без икаквог застајања. Наша браћа су згранута".
У мају 1917. траписти се поново жале: "Дано нам је до знања, да господин др Ф. (Фантл) прегледа пацијенте у дворани са апаратима, при чему се потребно прилично, ако не и потпуно, разодјенути. Ова околност је сестрама и нама непријатна, када у салу уводимо простодушне свећенике".
Траписти су маја 1918. упозорили војне власти да "нису склони и ове године трпјети штете", те "да ће у случају настанка штете захтијевати новчану надокнаду". Надлежни официр се правдао трапистима да су неке од казни већ изречене. Као казне он наводи забрану изласка и одузимање цигарета.
Дани Аустроугарске били су одбројани. Старање о Заводу ускоро ће преузети новостворена Краљевина СХС.
Мр Бојан Стојнић, директор Архива Републике Српске
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
