Ортопедски завод Марија Звијезда (16): Завод препознатљив и по бањи Слатини
Идуће 1999. Завод је имао шест служби: Службу за пријем, дијагностику и терапију, набавку, прописивање и апликацију ортопедских помагала, Службу за рехабилитацију болесника са неуролошким обољењима и оштећењима, Службу за хабилитацију, рехабилитацију и школовање дјеце са сметњама локомоторних функција, Службу за рехабилитацију лица са ампутацијама, болесника са посттрауматским стањима и васкуларним обољењима са корективном ортопедијом, Службу за рехабилитацију болесника са реуматским обољењима уз примјену бањског фактора и Заједничку службу.
Те године у Заводу је било 206 радника, од којих 113 медицинских (17 љекара специјалиста физијатара, један ортопед, двојица љекара специјалиста физикалне медицине и рехабилитације, један психолог, двојица дефектолога - логопеда, један социјални радник, 49 медицинских сестара са средњом и вишом стручном спремом, 34 физиотерапеута, три радна терапеута, два лаборанта и један РТГ техничар). Те године Завод је добио првог доктора наука. Остварена су 84.202 болничко-опскрбна дана, а лијечено је 3.157 пацијената. Просјечно трајање лијечења износило је 26 дана. Од 300 кревета било је попуњено 270. Остварено је 433.500 здравствених услуга. Бања Слатина је располагала са 60 кревета. У Заводу је постојала служба за производњу ортопедских помагала, првенствено ТЛСО мидера за деформитете кичме и ситнијих ортоза.
У сарадњи са Свјетском здравственом организацијом и донацијом владе Норвешке саниран је за потребе ЦБР-а објекат Завода у кругу Клиничког центра у Бањалуци.
У току 2001. лијечено је 2.616 пацијената и остварена 74.483 болничко-опскрбна дана. Просјечна заузетост кревета износила је 206. Завод је након дужег времена први пут пословао позитивно са 5.670 КМ.
Средствима холандске владе у јулу 2002. обновљена је радионица за израду ортопедских помагала. Завод је био једина установа у БиХ у којој су израђивани мидери за криву кичму.
У Заводу је рад двију операционих сала интензивиран 2004. доласком на чело Хируршког одјељења прим. др Славка Манојловића. Обављане су "хладне операције", уграђивани вјештачки кукови и протезе кољена и вршени корективни захвати код дјеце са укочењима зглобова и фрактурама. Почела је и уградња цементног и бесцементног кука.
За разлику од осталих здравствених установа, Завод од 2004. није имао новчаних проблема. У њему је у фебруару 2004. боравило 220 пацијената, иако их је било предвиђено 150, па је уведена листа чекања. У Завод су почели да долазе пацијенти из цијеле БиХ.
Министарство просвјете је 2004. дало средства за реновирање двију барака, које је од земљотреса 1969. користила заводска школа. Изграђена је нова зборница и четири учионице, набављена информатичка опрема, ТВ и видео. У школи је било шест одјељења са 50-ак ученика. Настава се одвијала по специјалном и редовном програму, а наставници су долазили из ОШ "Борисав Станковић". Дио дјеце похађао је школу по типу интернатског смјештаја, а дио је у школу долазио из својих кућа. У Заводу је исте године обновљено Терапијско одјељење са салама за вјежбе, а отпочело је уређење Стационарног одјељења и испланирана набавка хипербаричне коморе за лијечење дијабетеса.
Завод је 2004. увео први јединствени информациони систем у здравству Републике Српске, набавио 90 рачунара и информатички обучио запослене.
Од једне црквене организације из САД Завод је 2010. добио 250 нових инвалидских колица.
Завод је постао препознатљив и по бањи Слатини. Њене услуге користило је 2010. године 6.400 пацијената, од којих око 1.000 у сопственом аранжману. Одјељење у Слатини је 2011. имало 300 кревета. У бањи су реконструисана два павиљона и два хотелска објекта и изграђен нови објекат. Одјељење у Слатини је постало лидер у рехабилитацији реуматолошких, посттрауматских и постоперативних стања.
Завод је постао значајна научно-наставна база Медицинског факултета у Бањалуци, Средње медицинске школе у Бањалуци и других школских установа. У Заводу се налази сједиште Катедре за физикалну медицину и рехабилитацију Медицинског факултета у Бањалуци.
Специјализанти физикалне медицине и рехабилитације из цијеле Републике Српске проводе најмање двије године у Заводу. На Ортопедском одјељењу борави значајан број специјализаната из ортопедске хирургије са трауматологијом. Ово одјељење је тренинг-центар за ортопеде из региона за области имплантационе хирургије кука и кољена и артроскопских операција.
Завод се временом ширио и повећавао по броју пацијената и запослених. Тако је 2009. запошљавао 562 радника, од којих 335 здравствених (55 љекара) и 20 здравствених сарадника. У Слатини је било ангажовано 148 радника. Крајем 2012. Завод је имао 710 радника (424 здравствена и 30 здравствених сарадника).
Од 1992. до данас директори Завода били су др Чедо Алексић, др Наталија Меденица, др Љиљана Стојковић-Топић, др Веселин Ђаковић, др Ђурђица Стевановић-Папић и прим. др Горан Талић (од 27. марта 2003). Њихов рад дао је посебан значај Заводу.
Мр Бојан СТОЈНИЋ, директор Архива Републике Српске
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
