Ортопедски завод Марија Звијезда (14): Инвалидима враћена вјера у живот
Као и у октобарском земљотресу 1969, Завод је претрпио знатну штету и у земљотресу 13. августа 1981, због чега је евакуисан један број болесника. Све активности Завода биле су усмјерене на санацију штете на објектима.
Почетком јуна 1984. Завод је посјетило 40 учесника образовног семинара за инструкторе протетике и ортотике из медитеранских и блискоисточних земаља, који су боравили 14 дана у Југославији. Циљ семинара био је "размјена техничких информација у области превентиве и рехабилитације инвалида и обезбјеђење једнаких могућности за њихово лијечење, размјена технологија и знања из професионалних активности са посебним освртом на инвалидну дјецу". За вријеме посјете Заводу учесници семинара упознали су стручни рад запослених, постигнуте резултате у рехабилитацији и фазе израде протетичких и ортотичких помагала.
На референдуму одржаном 25. децембра 1989. донесена је одлука о статусној промјени ООУР-а у нову радну организацију под називом РО Завод за рехабилитацију "Др Мирослав Зотовић" - Бањалука. До овога је дошло због ранијег издвајања ООУР-а Завод за производњу ортопедских помагала из дотадашње РО у самостално друштвено предузеће (ДП) под називом Производња ортопедских помагала "Уна".
Завод крајем 80-их биљежи стагнацију и пад у пословању, смањујући број запослених и услуга. Током 1987. реализовано је 439.570 услуга, од којих 431.523 у области физијатрије, а 8.047 ортопедије. Те је године реализован 133.171 болничко-опскрбни дан, од чега 125.021 у дјелатности физијатрије, а 8.150 ортопедије. У балнеотерапији остварено је 52.715 услуга - 6.360 пансион дана, 2.855 љекарских прегледа, 26.800 купки у базенима и 16.700 купки у кадама. Лијечена су 4.434 лица, од којих 883 дјеце. У редовно школовање од првог до осмог разреда укључено је 63 дјеце. У радионицама Завода израђено је 2.117 комада ортопедских помагала, 3.452 пара обуће и 4.644 пара уложака. Стручни тимови Завода за узимање мјера, контролу и испоруку ортопедских помагала редовно су одлазили у велики број здравствених организација од Бихаћа до Зенице. Укупан приход Завода износио је 1.945.951.729 динара, а просјечан број радника 406.
Наредне 1988. реализовано је 119.426 болничко-опскрбних дана, од којих 112.536 у дјелатности физикалне медицине и рехабилитације, а 6.890 у ортопедији. Произведено је 10.212 ортопедских производа: 3.710 пари обуће, 2.466 помагала и 4.036 ортопедских уложака. Приход је износио 1,095.476.330 динара.
Крајем 1990. Завод је запошљавао 330 радника, од којих 175 медицинских, три медицинска сарадника (васпитача) и 152 немедицинска радника. Реализовано је 124.115 болничко-опскрбних дана, од којих 117.705 из физикалне медицине и рехабилитације, а 6.410 из области ортопедије. Реализовано је и 257.296 услуга физикалне медицине и рехабилитације, 11.194 ортопедије и 60.874 осталих здравствених услуга. Завод је располагао са 340 кревета.
Од марта 1990. у Заводу је амбулантно радио апликациони тим на стручном постављању индикација, прописивању, контроли исправности, избору произвођача-добављача и снабдијевању болесника одговарајућим ортопедским и санитарним помагалима. Овај тим је извршио 7.666 услуга.
У Заводу је крајем 1991. било 294 запослених, од којих 161 медицински радник (25 љекара), три медицинска сарадника (васпитача) и 130 немедицинских радника. Реализовано је 97.833 болничко-опскрбних дана, од којих 92.418 из физикалне медицине и 5.415 из дјелатности ортопедије. Болничко лијечење наставило је тренд опадања, што је довело до "ослобађања" капацитета од 112 "физијатријских постеља", а за крајњу посљедицу имало је неискориштеност просторно-техничких и кадровских капацитета. Реализовано је 216.106 услуга, од којих 209.730 љекарских и терапеутских, а 6.376 у дјелатности ортопедије.
У Заводу је од 1954. до 1991. "великом броју инвалидне дјеце и одраслих инвалидних особа... враћено повјерење у живот". Највећа награда за више хиљада запослених медицинских и немедицинских радника, који су радили у овом раздобљу у Заводу, били су "срећа и сузе радоснице оних којима је омогућен први корак, прва самостална активност и враћање у нормалан живот".
На челу Завода до 1992. били су директори Антон Фајфер, Ђуро Сабљић, др Веселин Ђаковић, др Ибрахим Смаилагић, мр Ферида Балвановић и др Чедо Алексић.
Мр Бојан СТОЈНИЋ, директор Архива Републике Српске
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
