Ортопедски завод Марија Звијезда (11): Земљотрес тешко оштетио Завод
Бањалучки Завод је све више добијао на стручном значају.
Из године у годину се повећавао број пацијената. У 1963. број лијечених (интерних и екстерних пацијената) износио је 1.258, а 1964. године 1.338. У првој години број интерних пацијената био је 940, а у другој 1.121, док је екстерних било 318, односно 217. Број болничко-опскрбних дана у 1963. износио је 98.480, а 1964. године 99.863. Просјечан број дана лијечења по једном пацијенту износио је у 1963. години 79, а у наредној години 74.
У 1964. Завод је имао у саставу сљедеће организационе јединице:
1. Одјељење за медицинску рехабилитацију са Одсјеком за рехабилитацију мушких, Одсјеком за рехабилитацију жена и дјеце, Одсјеком за физио и радну терапију и Заједничким службама Одјељења,
2. Одјељење за ортопедску хирургију,
3. Одјељење за техничку ортопедију са радионицама: механичарском, обућарском, бандажерском, дрводјељском, радионицом за пластичне масе и радионицом за пријем, мјере и пробе ортопедских помагала,
4. Одјељење за професионалну рехабилитацију са Одсјеком за радио-механику, Одсјеком за прецизну механику, Одсјеком за електромеханику и Одсјеком за припрему,
5. Ресторан исхране,
6. Техничку службу са службом одржавања, возним парком и праоницом веша и
7. Економско-финансијску и општу службу са службом општих послова, службом рачуноводства, службом за анализе и план и службом за набавке.
Завод је 60-их година XX вијека "постао репрезентативна рехабилитациона установа у БиХ и један од највећих рехабилитационих центара у Југославији". Број запослених, болесничких постеља и годишња фреквенција пацијената повећали су се вишеструко. У Заводу су рехабилитовани инвалиди из цијеле Југославије, али и борци инвалиди из Алжира. "Огромна већина њих одлазила је задовољна... многима од њих враћено је самопоуздање и повјерење у живот, а није мали број оних који су осјећали да су им најсрећнији дани били баш у овом заводу".
Кад је у фебруару 1964. Завод посјетила Комисија Секретаријата за здравство и социјалну политику Југославије, она је констатовала: "Завод за медицинску рехабилитацију у Бањалуци може да послужи као узорна институција, како по својој опремљености тако и по увођењу новина и чврсте повезаности службе рехабилитације са службом ортопедских помагала".
У 1965. је професионална рехабилитација инвалида скраћена са двије на једну годину. То скраћивање извршено је усљед боље организације теоретске и практичне наставе.
Исте године Завод је "у циљу комплетирања и убрзања рехабилитације" приступио набавци опреме за ортопедску хирургију, уређењу просторија и монтажи опреме. Ортопедска хирургија је почела са радом 1. јула 1966. са 30 кревета, што је одговарало тадашњим потребама.
Бањалучки Завод за медицинску рехабилитацију са 370 болесничких постеља спадао је међу највеће такве центре у Југославији. Познат је био као институција за преквалификацију инвалида рада и израду ортопедских помагала. Само у 1968. преквалификовано је 1.778 инвалида рада, од којих је 1.398 нашло запослење на новим радним мјестима. Током идуће, 1969. године лијечено је 2.850 болесника. У једној анонимној анкети је преко 83 одсто пацијената оцијенило лијечење као "добро", преко 16 одсто као "осредње", а свега 0,16 одсто као "лоше". Завод је 1969, према званичном извјештају о пословању, имао 259 запослених.
Континуиран развој Завода прекинуо је у октобру 1969. катастрофални земљотрес у Бањалуци и околини. Овај земљотрес је Завод за медицинску рехабилитацију сравнио са земљом, а у монументалној централној згради у тренутку земљотреса боравила су 363 инвалида. У земљотресу је љекар Завода др Милена Дошеновић тешко повријеђена, а једна пацијенткиња погинула. Према многим мишљењима, надоградња зграде 1958. била је узрок "тешком страдању Завода".
У рашчишћавању рушевина и евакуацији пацијената велику помоћ пружила је ЈНА. Највећи број пацијената са медицинским и другим особљем пресељен је у Фојницу, Липик и на Мраковицу, гдје су формирани депанданси бањалучког Завода. Радницима и пацијентима Завода велику помоћ пружила је Специјална болница за реуматска и миопатска обољења у Фојници.
Након рашчишћавања рушевина, управа Завода се преселила у подрумске просторије, апотека у ауто-приколицу, а занатлије у шупе... У новоизграђени монтажни објекат смјештена су три одјељења за болеснике, амбуланта и сала за вјежбе. Најнужнијом санацијом старе зграде остало се без два спрата.
Завод је послије земљотреса напустило пет љекара, које су замијенили нови и млади стручњаци. Првих 35 пацијената, углавном из Бањалуке, у Завод је примљено у марту 1970.
Мр Бојан СТОЈНИЋ, директор Архива Републике Српске
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
