Ортопедски завод Марија Звијезда (1): Први пацијенти примљени септембра 1915.
Са избијањем Првог свјетског рата самостан траписта "Марија Звијезда" дјелимично је постао војна здравствена установа. Војсци је ставио "на располагање свој цјелокупни интернат са 400 кревета укључујући бесплатну расвјету", истовремено посредујући "да сестре мисионарке Цијењене Крви из Назарета крај Бањалуке пруже болничку услугу у самостану смјештеним болесницима".
Самостанске старјешине су "без надокнаде дијелиле млијеко болесним војницима". За вријеме мобилизације, "као и за вријеме здравствених прегледа регрута", самостан је смјестио и до "2.000 лица у једном наврату".
Министарство рата наредило је 8. јуна 1915. да се оснује "ортопедска установа за ратне војне инвалиде у оквиру сиротишта манастира Траписти у Бањалуци". Установа је почела са радом у септембру 1915, а 24. октобра исте године добила је службени назив "Царска и краљевска резервна болница, Ортопедски завод Марија Звијезда". Била је то "причувна болница ц. и кр. војног заповједништва у Сарајеву", једини "завод за лијечење ратних немоћника за Босну и Херцеговину". Завод се уселио у зграду сиротишта, коју је старјешина самостана Доминик Асфалг "најсрдачније уступио војсци". Двоспратна зграда, дуга 63 метра, уређена је "помоћу јавних добровољних приноса".
Земаљска влада је ортопедске апарате наручила из Беча, преко санитетског мајора др Јозефа Прајнделсбергера, који је био одређен за првог управника Завода.
Трошкови постоперативног лијечења ратних инвалида финансирани су "из заједничког буџета, са изузетком трошкова боравка које ће преузети Војна управа". При Заводу је основана и хируршка операциона соба, јер је "сиротиште шест км удаљено од Бањалуке те истовремено кориштење Резервне болнице Бањалука није погодно наведеној намјени". Опремање операционе собе преузела је на себе Земаљска влада.
Управници Ортопедског завода "Марија Звијезда" били су надљекар Болеслав Жмигрода и штабни љекар Никола Вајтгрубер, а љекар асистент Хајнрих Фантл. О болесницима се бринуло и 18 сестара самостана Назарет.
Завод је оспособљавао озлијеђене војнике или им је, "помоћу ортопедијског лијечења, вјежбања, прављења протеза и ортопедијских помагала и ципела", бар донекле побољшавао радну способност. Његов задатак био је и "сузбијање аналфабетизма". У Заводу су основане и школе за инвалиде у циљу подизања "способности зараде, код оних, који су за дјелатну службу неспособни".
Рањенике су по доласку у Завод прегледали љекари, а све "анатомске промјене и запреке" које су ометале нормалну функцију појединих органа уношене су у "Вормеркблатт". Свим болесницима, "обзиром на какову промјену кости или нејасно мјесто којега зглоба", прегледани су живци рендгенским апаратом. До 1. маја 1916. је успостављена лабораторија са рендгеном. У радионицама Завода израђен је ормар са "електричним свјетлом и тамном плочом" за посматрање рендген слика.
Сваки "свестрано и тачно прегледани озлеђеник" довођен је управнику Завода, који је одређивао "дијагнозу, прављење и врст протезе, ортопедијских ципела или апарата".
У Заводу су 1916. лијечена 1.362 инвалида. За фронт их је оспособљено 70 или 5,9 одсто, а за лаку службу 223 или 18,8 одсто, док је неспособних било 895 или 75,3 одсто. Инвалиди су те 1916. провели на лијечењу у просјеку по три мјесеца.
Према свједочењу оца Казимира, многи аустроугарски војници су у овој установи преминули од задобијених рана. Старјешинство самостана одредило је неколико редовника да тешко рањенима "буду тјешитељи и да их умирујуће приправљају за блажену смрт".
Лијечење је обављано у "дворани за апарате" помоћу пенделапарата из радионице 11. резервне болнице у Бечу. Набављени су пенделапарати "за надлактицу, лакте, пест, прсте, кољено и два апарата за ножни прегиб". У заводским радионицама израђене су "справе за спружање прстију, растезање палца и рукавице са челичним обрубом". Инвалиди којима су ампутиране ноге обучавани су "да се при ходању са протезама приуче у умјетном савијању зглобова".
Лијечење се састојало од купки у врућем зраку (125), потпуних купки (6), дјелимичних купки (4), пјешчаних купки (15), електричних купки (4), масажа (130), вибрационих масажа (30), фарадизација (120), галванизација (8), справа "po Schede-у" (70), пенделапарата (190). Прављени су завоји од гипса, вршено мануелно пружање згрчених зглобова, са или без наркозе, те обављани "кируршко-ортопедијски потхвати".
Мр Бојан Стојнић, директор Архива Републике Српске
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
