Организације, школе и културни живот у Бањалуци

Спортови

Почетком XX вијека кроз соколске организације развијала се и гимнастика.

Између два свјетска рата постојали су сљедећи фудбалски клубови: Балкан, Борац, БСК (Бањалучки спортски клуб), Хајдук, Јединство, Југ, Југославија, Крајишник, Макаби, Олимп, Прогрес, Слога, Викторија, Витез и Врбас.

Соколска организација обновљена је 1918. године. Рад је развијала међу школском омладином. Бањалучки стијег скаута имао је од двадесетих година ХХ вијека и успоне и падове. Прво је издавао лист "Крин", а потом "Ровер". Снажнији успон услиједио је послије 1934.

Јахање је био традиционални спорт у средњој и западној Босни. Бициклизам је стекао прве присталице још у XIX вијеку, када је основан и бициклистички клуб "Орао".

Већи број чланова имао је и Аероклуб "Наша крила", као матица за све истоимене клубове у Врбаској бановини; аеродром у Бањалуци отворен је 14. и 15. септембра 1935. године. Између два рата одржавана су такмичења и у осталим спортовима. Највећи домети су остварени у шаху - Бањалучки шаховски клуб и Шаховски клуб "Балкан". Шаховску секцију је имао и Клуб академичара (КАБ).

Просвјета и умјетност

У првим годинама послије рата било је само 11 школа: Прва и Друга дјевојачка, Прва и Друга дјечачка народна основна школа, Мјешовита народна основна школа, Виша дјевојачка школа, Женска стручна школа, Нижа пољопривредна школа, Велика реална гимназија и конфесионалне основне школе часних сестара милосрдница светог Винка Паулског и сестара Драгоцјене крви Исусове. Послије је услиједило отварање Грађанске школе, Учитељске школе, Државне стручне занатске школе, Економске школе, Индустријске школе и Средње техничке школе. Међу школама значајно мјесто заузима Одсјек за умјетничке занате и обрт при Државној стручној школи.

Двадесет и шестог септембра 1930. донијета је Одлука о оснивању Етнографског музеја, а 18. октобра исте године отворено је Народно позориште Врбаске бановине. Музика је била повезана са напредовањем филмске умјетности. У вријеме нијемог филма била је приређивана вокална и инструментална пратња. Прве филмске представе са електробиоскопом имао је Карло Фидрик Лифка из Саза у Чешкој. Прво модерно кино у Бањалуци отворио је 20. маја 1911. драгуљар и златар Мориц Готлиб - "Електро-биоскоп"; у међуратном раздобљу постојала су кина "Унион" или "Балкан", Тон-кино "Грађански", "Луксор-тон кино" и "Палас тон-кино".

Књижевни живот

Књижевни живот на почетку XX вијека развијао се у високим дометима литерарног стваралаштва и стручног публицистичког рада. Истицала се група лијеве политичке оријентације - Милан Дурман, Златко Гринвалд-Горјан, Светомир Лазаревић, Гојко Бановић, др Васо Глушац, Брацо Пољокан, Бранко Загорац, Исаије Митровић и други.

Упоредо са књижевношћу развијала се и ликовна умјетност - Александар Бојко, Шпиро Боцарић, Божидар Николић, Боро Петровић, Милан Васиљевић, Гојко Тодић и др.

Међу спомен-обиљежјима Бањалуке посебно мјесто заузима споменик крајишком трибуну и књижевнику Петру Кочићу (1877–1916), откривен у градском парку 6. новембра 1935. године.

Болнице

Послије 1918. године на простору средње и западне Босне, на подручју касније Врбаске бановине, било је свега девет општинских болница. У Врбаској бановини 1938. године постојало је 35 удружених и девет самосталних здравствених општина са 21 љекаром, три сестре и десет бабица. Ступањем на снагу Закона о банској управи бивши Дом народног здравља у Бањалуци прерастао је у Хигијенски завод са обимом дјелатности на цијелом подручју Врбаске бановине.

Међу националним мањинама најактивнији су били Руси. Образовали су друштво "Руски соко". Посебно су се истицали - Никола Иванов, Василије Кашкаров, Рафаил Арнери, Федор Сахно. Бугари су се бавили баштованством, грађевинарством Италијани, дрвном индустријом Румуни. Остале националности бавиле су се и радничким и чиновничким занимањима (Чеси, Мађари, Нијемци, Пољаци, Пољаци).

Горан Ђуран

(Аутор је архивиста-истраживач у Архиву РС)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.