Од реформатора до убице сина

У почетку своје владавине предузео је мјере које су допринијеле развоју државе. Москва је постала државно и црквено средиште, реформисао је војску, долази до развоја штампарије и отварања Русије ка Европи.

У почетку је владао са бољарима, а касније је предузео драконске мјере против њих. Подијелио је Русију на два дијела, Опричнину - територију под царевом управом и Земшћину - под управом бољара.

Дјетињство

Иван Грозни је рођен 25. августа 1530. године, а био је прворођени син тада већ старог великог кнеза Москве Василија III. У тренутку очеве смрти 1533. године Иван IV је има само три године и титулу великог кнеза.

Цијели период до пунољетства великог кнеза је доба борбе за регентску позицију између бољара династије Шујски и Белски. У тој борби они су готово потпуно заборавили на маленог кнеза који живи запуштеним и, по његовом мишљењу, понижавајућим животом.

Крајем 1546. године у водећим државним и црквеним круговима се дошло до закључка да је вријеме за укидање регентства. Како би се тај тренутак достојно прославио, донесена је одлука да се Иван IV прогласи за цара Русије. Иван је крунисан 16. јануара 1547. године, а потом се оженио Анастасијом, кћерком Романа, праоца династије Романов.

Златно доба

Поставши пунољетан, Иван IV је одлучио да настави да спроводи мајчине државне реформе, од којих је најважнија стварање првог руског парламента, који се први пут окупља 1549. године. Иако парламент тада има ограничену власт, у тренутку изумирања династије својим гласањем одређиваће новог цара.

Нови цар двије године касније сазива Свети синод Руске православне цркве због одређивања религијских смјерница на подручју цијеле државе, доноси се нови законски кодекс, формира се стајаћа војска и долази до изградње првих штампарија. Покушаји отварања Русије свијету су, с друге стране, наилазили на проблеме.

Освајања

Без обзира на све реформе, да би био прихваћен као велики владар, Иван IV је кренуо путем освајања. Његов велики војни успјех тада постаје припајање Казанског и Астраханског каната 1552. и 1556. године. Омамљеност тим успјесима Ивана доводи у објаву рата против Литваније 1558. године, како би Русија добила излаз на Балтичко море.

Одлучујући тренутак ове првобитно успјешне владавине на крају постаје 1564. година, када је Ивана издао његов генерал, који прелази на страну Пољске и Литваније.

На вијест о томе цар се напокон сломио јер је већ отприје његов породични живот био потпуна катастрофа, од које он једва задржава своју психичку стабилност. Иван IV је сматрао још од дјетињства да су му мајку отровали бољари, што се на крају показало истинитим. Његовог сина и престолонасљедника Димитрија Старијег убила је у другој години живота дадиља у наводном несрећном случају, а затим умире његова обожавана супруга Анастасија. Иван је за ту смрт оптужио бољаре и неколико их погубио. Иванов глувонијеми брат Јурај такође умире 1560. године у 27. години живота.

Због таквог развоја догађаја Иван IV 1565. године напушта Москву и објављује своју жељу да абдицира, послије чега добија дијелове најбоље руске земље у своје руке како би с новцем са тих посједа могао да финансира властите војне снаге које ни о коме другом не би зависиле.

Те трупе под именом “опричници” имале су задатак да уништавају сваки потенцијални отпор царевој владавини. Њихово највеће забиљежено крвопролиће било је масовно убиство свих становника Новгорода по Ивановом наређењу. Бројчано много мања, али за Русију много важнија, постаје ликвидација цијеле породице Владимира од Старитсе 1569. године, пошто је та династија требало да наслиједи Иванову у тренутку њеног нестанка.

Иван Грозни 1573. укида опричнике и забрањује спомињање њихових имена.

Посљедње године живота Иван Грозни свима наочиглед пропада. Своју владавину завршио је убивши најстаријег сина Ивана у наступу бијеса. Наслиједио га је син Фјодор.

Умро је 1584. од посљедица тровања док је играо шах са Богданом Белским.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.