Новости: Како је Беч створио албанску нацију

Како наводе, темељ за "велику Албанију" ударан док је Европа плашена "великом Србијом"

"Македонија посљедњих мјесеци, а не би се погрешило ни када би се рекло година, личи на ринг кик-боксера, гдје се удара и рукама и ногама. А најчешће испод појаса. У рингу су две македонске партије - ВМРО-ДПМНЕ и СДСМ, односно њихови лидери Никола Груевски и Зоран Заев. Судије су, наравно, албанске партије, а прије свих ДУИ и Беса. Њихов задатак је да суде у корист 'тиранске платформе', која слободније речено подразумијева албански као званичан језик у Македонији и серију потеза који би довели до подјеле Македоније по 'етничким линијама, кроз кантоне или федералне јединице'", пишу "Новости".

"И пресудили су. ДУИ и Беса, послије посљедње рунде, подигли су руку Зорану Заеву. Поражен, досадашњи премијер Никола Груевски упозорава: 'Ово је први корак ка великој Албанији'", додаје београдски лист.

Како наводе, историографија каже да није баш тако, да је то само један од корака који се чине још од краја 19. вијека.

А само прије три мјесеца из Тиране је стигла вијест о формирању Уније албанских општина у региону, коју чине, поред албанске престонице, Приштина, Тетово, Улцињ и Прешево. Како је објашњено, ово повезивање подразумијева сарадњу у урбанизму, животној средини, култури, инвестицијама... Другим ријечима, озваничење идеје о "великој Албанији" на мала врата.

Све је, како "Новости" наводе, заправо, почело с јесени 1896. године у Бечу. Министар спољних послова двојне монархије, гроф Голуховски, 17. новембра те исте године сазива тајно савјетовање са темом: "Почетак једне енергичне аустроугарске интервенције у Албанији".

Учесници савјетовања су били министар финансија Бењамин фон Калај, специјални изасланик и претходни министар финансија барон Фон Цвидинек, шеф одсјека у министарству спољних послова Фон Хоровиц и конзули барон Фон Баум и Шмукер. Сви присутни на овом скупу у том тренутку заузимају највише и најповјерљивије позиције у Аустроугарском царству.

Шта пише у Меморандуму о Албанији

Све анализе и подаци који су стизали на бечки двор говорили су да се ближи крај Османског царства и да ће, у годинама које долазе, доћи до његовог распарчавања. Један од кључних стратешких интереса двојне монархије је био да под њиховом контролом буде албански простор. То је, заправо, значило онемогућити Русију да преко Бугарске, Србије или Црне Горе има било какав утицај у овом дијелу Балканског полуострва.

Гроф Голуховски задужује барона Фон Цвидинека и генералног конзула Шмукера да ураде исцрпну анализу стања и укупних односа у Албанији, са главним правцима дјеловања Беча и циљем да се на том простору формира независна кнежевина под аустријским протекторатом.

Њих двојица завршавају свој извјештај до 8. децембра, када је заказано и друго тајно савјетовање. Овај спис је назван Меморандум о Албанији. И у њему су дефинисане територије у којима би Беч могао да интервенише како би реализовао своје планове. Границе дјеловања су биле:

- на северу: Црна Гора и дијелом Србија

- на западу: Јадранско море

- на југу: Первез, Јањина, Ђирокастра и Касторија (Костур)

- на истоку: Касторија, Монастир (данас Битољ), Охрид,Врање, Приштина и Нови Пазар

Темељ за сан о "великој Албанији" је постављен.

Треће савјетовање о овој теми је одржано 23. децембра 1896, у истом саставу као и прва два. Сва три састанка су одржана у најстрожој тајности, толикој да су остали тајна и за европске историографе све до 1999. године, када бугарска историчарка Теодора Толева први пут улази у Бечки империјални архив. Трагајући за документима о македонском питању, сасвим случајно открива никад необјављени Меморандум и записнике с тајних савјетовања на бечком двору.

Откриће Теодоре Толеве

Историографима је понешто било познато о улози Аустрије у стварању албанске државе, али сензационално откриће Толеве, која је нажалост преминула 2011, било је сазнање из ових докумената да тих година није постојала развијена албанска национална свијест, да су албанска племена у сталним ратним сукобима, да су им језички дијалекти необједињени, да немају нормирано писмо, наводе "Новости".

У својој докторској дисертацији "Утицај Аустроугарске империје на стварање албанске нације", која је и код нас публикована прошле године, Толева пише:

"Послије детаљног проучавања архива можемо тврдити да на почетку 20. вијека албанско становништво још не представља оформљену нацију. Етничке групе у Албанији живе изоловано, немају веза међу собом, осим кад ратују. Могућности за њихово зближавање су практично ништавне, а убиства уобичајена, чак и за људе из истог клана. У земљи постоје два основна дијалекта, али они су толико различити да се људи готово не разумију. Не постоји јединствени књижевни језик, већ више од двадесет различитих начина писања на локалним дијалектима. Коефицијент писмености не прелази чак ни два одсто. Становништво припада трима вјероисповедањима - муслимани, православни и католици. Албанци немају национално сазнање, немају опште интересе, не исказују солидарност и не развијају се у правцу буђења националних осјећања. Према томе, почетком 20. вијека не постоји албанска нација."

Ова историчарка, са истанчаним "осјећајем за архив", такође, запажа:

"У тренутку када Беч доноси одлуку да спроведе нови план за Албанију, постоји двадесетак различитих транскрипција албанских дијалеката. Три су основна: један користи арапска слова, други ћирилична, трећи латинична."

Већина докумената из докторске дисертације Теодоре Телеве никада раније није објављена.

У вријеме када Беч успоставља контуре "велике Албаније" и предузима конкретне кораке у креирању националног идентитета Албанаца, истовремено се ствара појам "велика Србија". Али у сасвим другом контексту и с потпуно другачијим циљем.

Теза о латентном стварању "велике Србије" Аустрији је послужила као средство у борби против националних покрета Словена, који су живјели под њеном влашћу, али и као тег који је непрекидно био везан за ноге младе српске државе која је била у експанзији. Двоглавој царевини овај појам ће превасходно служити у пропаганди против српске и југословенске идеје крајем 19. и почетком 20. вијека. И то ће се код "господара Европе" задржати до ових година.

До открића рано преминуле Теодоре Толеве, у историографији је доминирало увјерење да су Албанци формирани као нација почетком 19. вијека. Као доказ се најчешће спомињало формирање Призренске лиге, која је основана 10. јуна 1878. године, гдје случајности, баш у вријеме када се одржава Берлински конгрес, на коме почиње распарчавање Османског царства.

Педантнијом анализом није тешко закључити да је циљ Призренске лиге, заправо, био спречавање да области Османског царства у којима је било настањено муслиманско и албанско становништво припадну Србији или Црној Гори. Уосталом, власти из Истанбула су оснивачима Лиге платили све трошкове за овај скуп у Призрену.

Занимљива су још нека догађања из година послије Берлинског конгреса. Нека претежно муслиманска насеља, као Плав и Гусиње, припала су Црној Гори, а Србији су дата четири округа (Ниш, Пирот, Лесковац и Врање) у којима су живјели и Албанци. Своје незадовољство Призренска лига исказала је супротстављајући се одлукама Берлинског конгреса да преда Гусиње и Плав Кнежевини Црној Гори. Долази до оружаних сукоба. Водиле су се две битке, код Новшића и Мурина, али Црногорци нису успјели да савладају отпор Албанаца. У замјену за Плав и Гусиње Црној Гори су понуђене територије Хота и Груда. Међутим, и овде је онемогућено предавање територија. На крају су велике силе Црној Гори као компензацију понудиле територију Улциња. Послале су међународну флоту ставивши до знања Порти да се међународне одлуке морају извршити. Након тога заузет је Улцињ и предат Црној Гори.

Промовисање језика

Беч је посебну пажњу посветио унификацији албанског језика, јер је то убрзало процес стварања албанске нације. Писмо које Албанци и данас користе прихваћено је на конгресу у Битољу 1908. године. Пресудну улогу у овоме одиграо је аустроугарски конзул Карл. Исто тако, Беч се максимално ангажовао на стварању књижевних текстова, историјских књига, календара, граматике... и све је то штампано у Аустроугарској. На сваком кораку су вршени пропаганда и промовисање албанског језика. И то прије него што је Албанија формирана као званична држава, 1912. године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.