Нови свијет у осам тачака
Капитални документ човјечанства, Атлантска повеља је политичка декларација уговорена током Атлантске конференције (шифровано RIVIERA) на ратном броду у луци Аргентија на Њуфаундленду (смјештеној у заливу Плаценрија). Учесници преговора били су премијер Уједињеног Краљевства Винстон Черчил и предсједник Сједињених Америчких Држава Френклин Д. Рузвелт. Заједничка декларација издата је 14. августа 1941. године.
На накнадном међусавезничком састанку у Лондону 24. септембра 1941. владе Белгије, Чехословачке, Грчке, Луксембурга, Холандије, Норвешке, Пољске, Совјетског Савеза и Југославије и представници генерала Шарла де Гола, лидера Слободне Француске, недвосмислено су усвојили присвајање заједничких принципа представљених у повељи.
Атлантска повеља је успоставила визију свијета послије Другог свјетског рата, упркос чињеници да Сједињене Државе још нису ушле у рат. Учеснице су се надале да ће Совјетски Савез бити такође уз њих, пошто је на њега у јуну исте године почела инвазија нацистичке Немачке. Ова надања се нису остварила.
Укратко, осам тачака документа су: не постоје никакве територијалне претензије Сједињених Држава или Уједињеног Краљевства; територијална поравнања морају бити у складу са жељама народа; право на самоопредјељење народа; укидање трговинских баријера; глобална економска сарадња и напредак друштвеног благостања; слобода од оскудица и страха; слобода на мору; разоружање земаља агресора, послијератно опште разоружање;
Силе осовине су тумачиле ове дипломатске споразуме као потенцијално савезништво против њих. Адолф Хитлер је на то гледао као на доказ завјере између УК и САД у међународној завјери Јевреја и одобрио је извршавање Коначног рјешења прије завршетка рата у знак одмазде. У Јапанском царству Атлантска повеља је ојачала подршку милитаристима у влади, који су захтијевали агресивнији приступ према УК и САД.
С друге стране, овај споразум је један од првих корака ка формирању Уједињених нација.
Званичне изјаве и државна документа наговјештавају да су Черчил и Рузвелт потписали документ. Међутим, не постоји ниједна потписана копија. Британски писац Х. В. Мортон, који је путовао са Черчиловом групом на "Принцу од Велса", изјавио је да ниједна потписана верзија никада није ни постојала. "Документ је прошао кроз неколико измјена", каже Мортон, "и договорени текст је телеграфисан у Лондон и Вашингтон". Током овог процеса грешка се појавила у лондонском тексту, али је она накнадно исправљена.
У то вријеме се јавила одређена забринутост око тајности и сигурности британске стране. Иако је "Принц од Велса" приступио у највећој тајности, новинари из САД су примијетили одсуство Рузвелта из Вашингтона и повезали га са "изненадним" одсуством Черчила из Куће представника.
Усљед недостатка цензуре у земљи омогућена су разна нагађања новинара. Швајцарски радио је 6. августа саопштио гласине да су два лидера на путу да се сретну у Канади. Све ово је почело прије састанка, уз ризик да их пресретне њемачка У-подморница.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
