Новчаница са ликом Тита имала је грешку коју је мало ко примијетио

Имена државе су се мијењала, али не и динар, који је стекао култни статус па је престао да буде „југословенски“ кад га је Србија замијенила српским динаром, а Црна Гора евром – годинама након што се некадашња Југославија распала.

Почетком осамдесетих донијета је одлука да се постојећа серија новца замијени новом, модернијом. У новој серији, свака поједина новчаница требало је да представља једну од југословенских република, и на лицу би имала једну историјску личност из те републике, а на наличју мотив из те републике. Најмања новчаница од 10 динара представљала би најмању републику, Црну Гору, а највећа постојећа од 1000 динара највећу републику, Србију, а увела би се и нова новчаница од 5000 динара која би представљала Југославију. Прво је требало да највећа новчаница буде пуштена у оптицај, а затим би се поступно замењивале новчанице мањих апоена, преноси Експрес.хр.

Године 1985. излази нова серија новчаница, која је започета увођењем новчанице од 5000 динара с ликом преминулог југословенског предсједника Јосипа Броза Тита.

Та, до тада највећа издата и дуго ишчекивана новчаница, изазвала је праву буру у јавности, а она траје и данас – не због њене вредности, већ грешке коју у почетку нико није примијетио.

Наиме, уз лик Тита уписана је и година његовог рођења и смрти. Умјесто 1892- 1980, на новчаници је писало 1892-1930 – па је према њој Тито умро 50 година раније.

Занимљиво је то што чак ни послије уочавања грешке та новчаница није повучена из оптицаја, јер је генерални директор тадашњег Завода за израду новчаница рекао да је од 14 милиона штампаних новчаница, њих само 4 посто с грешком. То значи да се погрешна година смрти нашла на око 560 хиљада новчаница, а према међународним прописима држава која пусти више од једног промила новчаница с видљивом грешком, треба повући читав новца из серије из оптицаја.

Али, погрешна година смрти Тита није једина грешка код ове новчанице. На њој није службено споменут датум кад се пушта у оптицај, а изглед и опис новчанице био је потпуно различит од оног што је најављено у службеном листу СФРЈ, ЈАНИ.

Друга новчаница која је требало да буде штампана у апоену од 1000 динара, с датумом издавања 1986., представљала би СР Србију и на лицу је требало да има портрет Вука Стефановића Караџића. Све матрице су биле готове и новчаница је била спремна за штампање, али никада није пуштена у оптицај. С обзиром на хиперинфлацију, појавила се потреба за новчаницама све већих апоена, а не све мањих.

Након распада СФР Југославије почиње крај југословенског динара:

1991. године Словенија га је замијенила привременим новчаним боновима, а 1992. године словенским толаром, а потом 2007. године евром.

1991. године Хрватска га је заменила хрватским динаром, а у дијеловима под контролом Српске крајине користио се крајински динар. Године 1994. године уводи се хрватска куна.

1992. године Македонија уводи македонски денар.

1992. године Босна и Херцеговина је увела босанскохерцеговачки динар, а у деловима под контролом Републике Српске користио се динар Републике Српске. Године 1998. уводи се конвертибилна марка, преноси Крстарица.

1999. године Црна Гора га мијења њемачком марком, а 2002. године евром.

Од 1999. године на Косову и Метохији у употреби је била њемачка марка, а од 2002. године евро.

2003. године Србија га мијења српским динаром.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.