Нова слика свијета са Јалте
У Јалти на Криму 11. фебруара 1945. године завршена је конференција лидера трију великих сила антихитлеровске коалиције. Предсједник САД Рузвелт, лидер СССР-а Стаљин и британски премијер Черчил ускладили су војне планове за окончање Другог свјетског рата.
Одредили су и нове односе и интересне зоне у Европи и договорили се о оснивању Уједињених нација. На Јалти су тројица лидера и војни и цивилни стручњаци расправљали и донијели одлуке о укупном изгледу послијератног свијета.
Конференцији у Јалти претходила је Техеранска конференција са истим учесницима из 1943. године. Завршетак Другог свјетског рата означила је Потсдамска конференција одржана у јулу 1945. године.
Дана 4. фебруара 1945. године у Јалти, на простору данашње Украјине, састали су се највиши представници САД, Совјетског Савеза и Велике Британије.
На Потсдамској конференцији умјесто преминулог америчког предсједника Рузвелта учествовао је нови предсједник Хари Труман, а умјесто Черчила, нови британски премијер Клемент Атли. На Јалтској конференцији постигнут је споразум у неколико главних тачака које ће касније измијенити свијет и дати му нову слику.
Одлучено је да се након савезничке побједе Њемачка подијели у окупацијске зоне којима ће управљати по једна од четири савезничких држава: Велика Британија, САД, Совјетски Савез и Француска. Основана је службена "Комисија за подјелу Њемачке", чија је намјера била подијелити Њемачку на до шест држава.
Донесена је одлука да се након рата спроведе војна, економска и политичка демобилизација и денацификација Њемачке и да буде обезбијеђено плаћање репарација - које се могу наплаћивати такође запљеном приватне имовине Нијемаца и присилним радом.
Да се у земљама ослобођенима од њемачке окупације врате предратне владе, уз изузетак Бугарске, Румуније и Пољске - гдје је Совјетски Савез већ био инсталирао сателитске владе. У погледу Француске призната је влада Слободне Француске.
Да СССР-у припадне око 40 одсто предратне територије Пољске, коју је СССР 1939. године окупирао у њемачко-совјетској агресији на ту земљу извршеној у складу Пакт Рибентроп-Молотов. Губитак територије Пољској биће компензован дијелом територије Њемачке, настањеним у највећем дијелу Нијемцима. Одлуке СССР-а о анексији територија Естоније, Летоније, Литваније и Молдавије нису довођене у питање.
Да се грађани Југославије и Совјетског Савеза предају властима тих земаља, независно од њиховог пристанка. Да ће се након завршетка рата основати Уједињене нације. Да ће Совјетски Савез отпочети ратне активности против Јапана у року од 90 дана након што буде поражена Њемачка.
Да ће савезници сарађивати у прогону нацистичких ратних злочинаца. Да савезници споразумно раде и наступају у ослобођеним земљама.
Овим споразумом договорене су и подјеле сфера послијератног политичког утицаја, које су у принципу пратиле досег зоне које је у Европи освојила Црвена армија - која је у том тренутку у континенталној Европи имала троструко више војске него САД и Велика Британија заједно.
Највидљивије промјене биле су оне које су се тицале државних граница. СССР је у свој састав увео Естонију, Летонију и Литванију те се проширио на рачун Финске, Њемачке, Пољске, Чехословачке и Румуније. Мировним уговорима проширила се Пољска на рачун Њемачке, односно Југославија на рачун Италије - с тим да је питање Трста ријешено тек 1954. године. Кина је преузела острво Тајван, док је Кореја стекла независност.
Сама Њемачка убрзо је након рата подијељена на Западну и Источну Њемачку. Аустрија је такође повратила независност и године 1955. постала суверена и неутрална држава.
Процјењује се да је број страдалих људи у Другом свјетском рату износио нешто мање од 55 милиона, што га чини највећом свјетском катастрофом у историји човјечанства.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
