Њемачко бомбардовање Београда

Напад армаде Хитлеровог Трећег рајха почео је без објаве рата, упркос томе што је влада неколико дана раније Београд прогласила "отвореним градом". Прве бомбе пале су у недјељу, 6. априла 1941, у 6.30 часова, док је већина становника престонице Краљевине Југославије још спавала. Њемачки бомбардери су истог дана у четири наврата разорним и запаљивим бомбама засули град, а око 16 часова из правца Румуније долетјело је тридесетак злогласних бомбардера "штука", из којих се пуцало по колонама избјеглица, док су панично напуштале разорени град. Авиони су полијетали са аеродрома из Беча, Граца и Арада, а Београд су 6. и 7. априла тепихом бомби засула 484 авиона "Луфтвафе".
Београд је поново нападнут 11. и 12. априла, а изручено је 440 тона смртног товара. Тачан број жртава никада није прецизно утврђен. На списку страдалих у Београду, који је тада имао 370.000 становника, води се 2.274 погинулих, али се процјењује да је погинуло око 4.000 људи. Град је претрпио непроцјењиву материјалну штету - потпуно је разорено 714, а теже оштећено 1.888 зграда, док је дјелимично оштећено 6.829, међу њима и зграда Старог двора. Гађане су густо насељене четврти, болнице, Учитељски дом, Каленић пијаца, жељезничка станица, главна пошта, земунски аеродром...
У порти Вазнесењске цркве, првог дана агресије, побијено је и рањено неколико стотина цивила, а више стотина њих је страдало када је директно погођено градско склониште у Карађорђевом парку. Потпуно је уништено здање Народне библиотеке Србије на Косанчићевом венцу, подигнуто 1832. Била је то једина национална библиотека која је намјерно нападнута и уништена током Другог свјетског рата, а у пожару је изгорио сав фонд од 350.000 књига, укључујући и средњовјековне списе непроцјењиве вриједности.

Судбина Краљевине Југославије била је одлучена пучем и демонстрацијама 27. марта 1941. у Београду против Тројног пакта, који је склопила тадашња влада Цветковић-Мачек. То је разјарило Адолфа Хитлера, јер је пореметило планове за Совјетски Савез, па је истог дана на основу његове наредбе у оперативном штабу Њемачке армије донесена директива 25 да се, поред Грчке, и Краљевина Југославија уништи као држава. Команда њемачке четврте ваздушне флоте разрадила је план напада под називом "Казнена одмазда", а операцијом је командовао генерал-пуковник Александар Лер. На аеродромима у сусједним земљама концентрисано је 2.236 авиона различитих типова. Београд су браниле јединице ПВО ваздушне зоне и елитни 6. ловачки пук, наоружан ловачким авионима "месерсмит Ме-109Е" и малобројним ловцима ИК-3. Бранећи небо Београда, погинуло је 11 пилота 6. ловачког пука, којима се град одужио са великим закашњењем, тек 1997, откривањем споменика на Земунском кеју код хотела "Југославија".
И Краљево је нападнуто 6. априла, а у нападу на Ниш 8. априла погинуло је 600 људи. До 17. априла 1941, када је капитулирала војска Краљевине Југославије, бомбардовани су и Лесковац, Крагујевац, Нови Сад, као и више градова у дијеловима бивше Краљевине у којима су, углавном, гађани стратешки објекти и инфраструктура. Југославија је капитулирала за само 11 дана, а краљ и влада су три дана раније напустили земљу.

Југославија је раскомадана и подијељена између Њемачке, Мађарске и Бугарске, а Србију су окупирале Хитлерове снаге. Хрватска са усташким лидером Антом Павелићем на челу, уз подршку Мусолинијеве Италије, прогласила је седам дана прије окончања инвазије, тзв. Независну државу Хрватску, којој су припојене БиХ и Срем. Ова нацистичка творевина прикључила се у Другом свјетском рату Силама осовине и створила систем логора смрти у којима је ликвидирано више од 700.000 Срба, 80.000 Рома и 48.000 Јевреја. Црној Гори је обећано поновно успостављање династије Петровић, а у Србији је Хитлер наметнуо квислиншку владу генерала Милана Недића. У шестоаприлском рату страдало је око 20.000 људи, али је то био само почетак четворогодишње борбе за ослобођење, током које ће на просторима бивше Југославије живот изгубити више од 1,5 милиона људи.

++++

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.