Нема љепшег осјећаја од слободе
За мене као борца НОР-а нема значајнијег датума од 9. маја, дана који се данас обиљежава као Дан побједе над фашизмом. Није тај дан значајан само за мене, ни само за народе бивше Југославије већ за све државе и народе који су побиједили зло.
Истакао је ово у разговору за "Глас Српске" предсједник републичке организације СУБНОР-а и носилац Партизанске споменице 1941. године Благоје Гајић.
- Сјећам се 9. маја 1945. као да је јуче било. Та радосна вијест о капитулацији нацистичке Њемачке ме је затекла на путу од Словеније према Србији. Ишли смо пјешице, били смо изнурени, али наша радост је била велика - престао је крвави рат. Настао је мир, миран сан за старо и младо. Прва помисао ми је била да видим свој народ и своју Козару - прича Гајић, који је био борац Пете козарске бригаде НОВ-а која је била у саставу 11. дивизије Прве армије.
- Жртве су биле велике и то како бораца, тако и ненаоружаног народа. Не одвајамо борце од народа јер ми смо били једно. Војска није имала друго снабдијевање него нас је снабдијевао народ, нисмо имали магацине и складишта, нас је снабдијевао народ - наглашава Гајић.
Додао је и да је у рату који је на овим просторима вођен од јулских дана 1941. године па све до маја 1945. године погинуло више од 400.000 бораца.
- Готово 60.000 бораца Народноослободилачке борбе изашло је из рата ампутираних ногу и руку, без очију… Рањено је више од 450.000 бораца, од којих неки по два и више пута - истакао је Гајић.
Додаје да се по завршетку рата вратио у своје родно Кнешпоље.
- Ту буквално није било ничега. Било је само муке и патње, али је народ био невјероватно задовољан јер је дошао мир и одмах се почело са обнављањем кућа. Тада је власт формирала покретне базе које су градиле кућице како људи не би били под ведрим небом и да би кренули са нормалним животом, колико је то било могуће у тадашњим условима - истакао је Гајић.
Наглашава да се 9. мај код нас достојанствено обиљежава.
- Ми преживјели борци веома смо захвални што се и овом, као и другим великим данима Народнооослободилачке борбе поклања заслужена пажња. То је за нас борце велика сатисфакција - наглашава Гајић.
Додаје да му је једино жао што је напуштена једна лијепа пракса.
- Раније смо се поводом одређених историјских датума често налазили међу ученицима, којима смо говорили о задацима и циљевима Народноослободилачке борбе. То је запуштено не нашом кривицом, већ стицајем околности. Aли није све утонуло, како се каже у мутне воде. Ето, на примјер када обиљежавамо годишњицу смрти нашег легендарног команданта доктора Младена Стојановића ту се нађе и старо и младо - наглашава Гајић.
Приједор
Гајић наглашава да је општина Приједор у Другом свјетском рату дала велики број бораца, а посебно носилаца Партизанске споменице 1941. године и народних хероја. Погинуло је 2.228 бораца.
- Приједорчани су и тада, а и сада, имали посебне разлоге да овај дан обиљежавају, јер управо су борци из ових крајева у четворогодишњој борби за слободу дали велике жртве, али истовремено били дио покрета који је широм Европе кренуо у коначни обрачун са фашистичком немани - истиче Гајић.
Битке
Битка на Козари почела је 10. јуна 1942. године и трајала је 27 дана до пробоја на југозападном дијелу Козаре, 15 километара источно од села Међувође. Битка на Козари, у којој су малобројне партизанске јединице браниле народ у збјегу, била је значајна за цјелокупни покрет отпора, јер је представљала примјер јунаштва и одлучности бораца пред надмоћнијим и добро наоружаним непријатељем. На Меморијалном зиду на Мраковици уписана су имена 9.921 партизанског борца погинулог у борбама на овом подручју током Другог свјетског рата, а историчари су прикупили податке о 33.398 побијених цивила, док судбина многих ни до данас није позната.
Битка на Неретви, позната и под њемачким кодним именом Fall Weiss (Бијели случај) или као Четврта непријатељска офанзива, био је њемачки стратешки план о заједничком нападу Сила осовине започет почетком 1943. против партизана на територији данашње БиХ. Офанзива је трајала од јануара до априла 1943. године.
Силе осовине су окупиле девет дивизија, укључујући и усташке. Процјењује се да је више од 150.000 војника сила осовине напало знатно малобројније партизанске одреде, уз које су били и рањеници. До краја марта Силе осовине су убиле око осам хиљада партизана, заробивши још око двије хиљаде. Упркос тешким губицима и тактичкој побједи Сила осовине, ослободилачка војска обезбиједила је могућност за наставак свог дјеловања.
Битка на Сутјесци, од 15. јануара до 16. јуна 1943. године била је заједнички напад Сила осовине који је за циљ имао уништење партизанских јединица у близини Сутјеске. Одбијање те офанзиве је била прекретница за Југославију у Другом свјетском рату. Нијемци су назвали тај план Операција "Schwarz" ("Црно"). Силе осовине су окупиле око 127.000 копнених војника и оклопних возила, укључујући њемачке, италијанске, јединице НДХ и бугарске јединице, те више од 300 авиона, под њемачким заповједништвом, против 18.000 војника операционе групе од 16 бригада Народноослободилачке војске.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
