Недовршена слагалица стара 100 година

„Ево шта мене повезује..." - на интернет-порталу лондонског Краљевског ратног музеја, Британци пишу шта их повезује са Првим свјетским ратом. Неко пише о свом деди који је првог дана ратовања морао да са фронта преноси лешеве до гробница и сахрањује их. Неко о прадеди, војном љекару којег су убили снајперисти. А неко о својој мајци, чији је вјереник погинуо у рату. Рођаци бораца из Првог свјетског рата описују ужасе догађаја који се дубоко утиснуо у породичну историју. Нијемцима није лако да опишу тај лûк, јер у Њемачкој је у првом плану једно друго питање: да ли је деда био Нациста?

Ужас њемачке историје

Колико су баба или деда, мајка или отац, били умјешани у националсоцијализам; да ли су били починиоци, жртве или саучесници – то су питања на која многа дјеца и унуци у Њемачкој траже одговор. То понеке људе може да избаци из колосјека нормалног живота. Џенифер Тиџ, кћерка Нијемице и Нигеријца, случајно је сазнала да је њен деда био садистички командант концентрационог логора Амон Гет (познат из филма „Шиндлерова листа"). Прича ове жене нема много везе са Првим свјетским ратом. Она само показује зашто је тај рат у Њемачкој доспио у други план колективног памћења. Сјећање на њега је у сијенци још већих ужаса које су донијели националсоцијализам, Други свјетски рат, Холокауст и Хладни рат – сви они су дјело Нијемаца.

Опадање културе сјећања

Јер, за разлику од Енглеске или Француске, чији политички системи су у 20. вијеку били прилично стабилни, њемачка историја је пуна ломова. Од 1914. је постојало пет различитих система: царевина, Вајмарска република, националсоцијалистичка диктатура, и затим, са СРН и ДДР двије њемачке државе које су се налазиле у непријатељским блоковима. Поново уједињена Њемачка постоји тек 25 година. То је релативно млада демократија.
Тако крупне промјене није доживјела ниједна друга западноевропска држава. Али јесу источни сусједи Њемачке попут Пољске или Русије, као и земље Балкана. Политолог Херфрид Минклер зато у разговору за Дојче веле говори о „западно-источном опадању културе сјећања" у Европи. За разлику од Белгијанаца или Француза, Нијемци нису доживјели Први свјетски рат тако непосредно – у сопственој земљи. До многих људи у царству рат је допирао само у форми штурих обавјештења о погинулима или цензурисаних дописница са ратишта. Ужас бомбардовања и евакуације у Другом свјетском рату су потиснули сјећање на ровове и бојна поља Првог свјетског рата.

„Фишерова контроверза" тренутно није актуелна

И поред тога, у Њемачкој постоји много ратних споменика или удружења ветерана која његују сећања на жртве првог великог рата. Већ више од 50 година, њемачки научници се интензивно баве проучавањем тог рата. Хамбуршки историчар Фриц Фишер је 60-их година изнио тезу према којој је Њемачка била главни кривац за избијање Првог свјетског рата и тиме покренуо многе дискусије. Почетком комеморативне 2014. године, изашле су и многе нове публикације. Питање кривице за рат је при томе постало споредно. На њега се већ и због мноштва извора и перспектива, не може једнозначно одговорити.

Умјесто тога, у први план је избило истраживање узрока рата. На примјер, у дјелу „Мјесечари" аустралијског историчара Кристофера Кларкса који тај рат сматра „резултатом врло збијеног низа догађаја и одлука". И књига „Велики рат" Херфрида Минклера детаљно описује временску панораму ратних година и указује на ствари из којих би политичари данас требало да извуку поуке. На примјер, на регионалне сукобе и напоре које треба уложити да се они не би проширили.

Уздржаност Њемачке

Са приближавањем 2014. године, расло је и интересовање јавности за Први свјетски рат. Једна актуелна анкета показала је да млади људи у Њемачкој желе да о Првом свјетском рату сазнају више од онога што су учили у школи. На многобројним манифестацијама рат се освијетљава из многих углова.

Таква је, на примјер, изложба Die Avantgarden im Kampf у Федералној умjетничкој хали. Новине, часописи и интернет-портали презентирају изворе и судбине. Најзанимљивије иницијативе превазилазе националне оквире: еуропеана 1914-1918 је интернет-платформа на 11 језика на којој су прикупљена приватна сjећања из читаве Европе. Постоји и Европски филмски портал на којем се могу видjети историјски филмски материјали из Првог свjетског рата. Јасно се, међутим, примjећује да је Њемачка, када је ријеч о националним комеморативним свечаностима поводом избијања рата прије 100 година – уздржана. У овој земљи Први свјетски рат није подесна подлога за стварање националних митова – а још мање као повод за славље.

Многе публикације и пројекти ће допринијети да се из комадића слагалице које нуде перспективе појединих нација сложи међународна панорама Првог свјетског рата. Историчари поступају баш као астронаути, који Земљу тек са одређеног растојања могу да виде као цјелину. Тек са одређеног растојања, јасније ће моћи да се разазнају и узрочно-посљедичне везе рата који је избио прије 100 година.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.