Наталијина рамонда - симбол страдања и побједе српског народа

Амблем Дана примирја је комбинација Наталијине рамонде и ленте Албанске споменице, медаље која је додјељивана српским војницима за изузетну храброст.

Иако се Дан примирја у Србији обиљежава у Србији као државни празник од 2012. године, Наталијина рамонда се користи од 2013. године, а симболише васкснуће Србије и страдања кроз која је прошао српски народ током и после Првог светског рата.

Наталијина рамонда може да оживи и када се потпуно осуши, па је постала синоним српског страдања и побједе у Великом рату, током кога је Србија изгубила 1,24 милиона људи, односно 28 одсто цјелокупног становништва по попису из 1914. године.

Србија је из тешког и исцрпљујућег рата успјела да изађе као побједница, поново се рађајући као цвијет феникс.

Наталијина рамонда, чији је цвијет висок 10 центиметара, припада фамилији Gesne riaceae.

Има љубичасте цвјетове и тамно зелено лишће, а цвјета од априла до јуна.

У периодима суше, рамонда се сасуши и смежура, али чим добије довољно воде постепено се опоравља, успоставља нормалну физиолошку активност и озелењава.

Ту јединствену појаву први је уочио ботаничар Павел Черњавски када је просуо воду по хербаријуму.

Рамонду је код Ниша, у Јелашничкој клисури, открио ботаничар и дворски љекар краља Милана Обреновића, Сава Петровић, 1882. године.

Он је намјеравао да нову врсту да назове Нишка рамонда, али је одлуку промијенио у част краљице Наталије.

Наталијина рамонда расте углавном на истоку Србије, али и на планини Ниџе, чији је највиши врх Кајмакчалан, поприште велике битке у Првом свјетском рату.

Подручја на којима у Србији расте проглашена су за заштићена подручја, а то су Парк природе "Сићевачка клисура", Специјални резерват природе "Јелашничка клисура", Специјални резерват природе „Сува планина” и Национални парк "Шар планина".

Ова законом строго заштићена врста расте и у Сјеверној Македонији, на сјеверу Грчке, у Албанији, Црној Гори и на сјеверозападу Бугарске.

На Дан примирја у појединим земљама, посебно у Великој Британији, као симбол се носи цвијет булке.

"Попи" је подсјетник на вријеме када је на разореним и опустјелим пољима, гдје су војници масовно сахрањивани, а биљни и животињски свијет тенковима и бојним отровима уништаван, први никао крваво црвени мак.

Цвијет и даље расте на мјестима битака у Француској и Белгији, о чему је још 1915. писао канадски потпуковник Џон МекКре у дјелу "На пољу часном" - "На пољима Фландрије".

Дан примирја у Првом свјетском рату обиљежава се у знак сјећања на дан када је 11. новембра 1918. године, након четворогодишњег Великог рата, најразорнијег који је свијет до тада видео, потписано примирје, у посебном вагону у близини градића Компјењ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.