Настанак имена бањалучких улица
Питање назива улица одувијек је плијенило пажњу "обичног" (су)грађанина. Како је оно врло згодно средство манипулације, код нас има и додатни значај. Ако изузмемо аустроугарски период, када је постојало свега пар именованих бањалучких улица, релативно је лако закључити да су извршене четири темељите промјене назива улица и тргова. Има ли бањалучких улица које су, упркос свему, одољеле?
Ребровац и Буџак имали статус села
Можда ће млађем читаоцу бити тешко да се за тренутак "врате" у град из тридесетих година прошлог стољећа. Наравно, није лако створити визију града у вријеме када су, примјера ради, Ребровац и Буџак имали статус села. У то вријеме Бањалука је била подијељена на пет квартова, задржавши такву подјелу све до раних шездесетих година.
Први кварт је обухватао десну и лијеву обалу Врбаса, до Халил-пашиног турбета, а имао је 24 улице. Све до данас, само су Карановац и Сутурлија одољели промјенама. "Најрањивија" је у овом кварту била Престолонасљедникова улица. Усташе су је преименовале у Софи Мехмед-пашину, а комунистичке власти у Мухамеда Казаза. Данас је посвећена мањачким устаницима.
Знатно више улица у првом кварту је потрајало све до наших дана: Алихоџића (данас Браће Грђић), Демировића (Николаја II), Ербабска (Милована Миловановића), Жилића (Јаше Игњатовића), Нумановића (Момчила Настасијевића), Реџеповића (Надежде Петровић), Семизова (Проте Вида Ковачевића), Халил-пашина (Богдана Марића) и Школска (Мањачких устаника).
Честе промјене назива
Други кварт је захватао подручје од Халил-пашиног турбета до Црквене, источно од главне улице. У њему је за посљедњих 80 година свој назив задржала само Шибаловића улица. Најтеже је "страдала" Васиља Грђића улица, која је водила од главне улице до Градског моста. Својевремено су се у овој улици скрасили Пореска управа, Среско начелство, Срески суд, Грунтовница и Катастар. У доба НДХ добила је име по живом човјеку, бањалучком бискупу фра Јози Гарићу. Зашто комунистичким властима није одговарало име Васиља Грђића, првооптуженог у Бањалучком велеиздајничком процесу, не знам, тек, они ову улицу посветише дану уласка партизанских јединица у град (22. априла), а онда је преименоваше у Васе Бутозана. Данашњим властима није био по укусу овај познати панчевачки Бањалучанин, академик, док Ветеринарски институт и данас, сасвим заслужено, носи његово име. Како год, данас је то улица Патре.
"Развојни пут" појединих улица
Сличан "развојни пут" имала је и данашња Карађорђева (у доба Краљевине Југославије носила је име деспота Стевана, у доба НДХ Арнаут-паше, а од 1945. је називана Рударском).
Вриједна је помена и данашња улица Браће Мажар и мајке Марије, која се у аустроугарско доба звала Елисабетхгассе, у доба Краљевине носила је име краљице Марије, за вријеме НДХ Џемалудина Чаушевића, а у доба социјализма Јосипа Мажара Шоше.
У другом кварту, све до наших дана, називе је задржало више улица: Дабулханићева (данас Колубарска), Мисирлића (Српских витезова), Мухурдаревића (Симе Милић-Јоргић), Халалкића (Јована Милошевића)...
Трећи кварт је захватао подручје од Црквене до Пољопривредне школе, односно сјеверну страну главне улице. Промјенама назива измакла је само Мажуранићева.
Промјене утицале на имена
Бројне промјене "закачиле" су данашњу улицу Саве Мркаља. Остало је записано да се кратко звала Судска, по суду који се, све до земљотреса, налазио на мјесту данашњег Завода за запошљавање. Између два свјетска рата носила је име Пољака Александра Иржиковског, који је предсједавао судском вијећу у Ђачком "велеиздајничком" процесу 1914. и експресно пензионисан након што је ослободио оптужбе већину ђака. Усташке власти су ову улицу посветиле историчару и албанологу Милану Шуфлају, а комунистичке Едуарду Бенешу.
На "удару" су редовно били и дијелови данашњих улица војводе Момчила и Книнске. У доба Краљевине ова је улица водила од "Црне куће" до жељезничке станице, а носила је име кнеза Арсена. Усташе су је посветиле Смаил-аги Ченгићу, а комунисти прво Рузвелту, потом браћи Ластрић и на крају Ивици Мажару.
Данашња Алеја Јована Дучића носила је име војводе Степе, краља Крешимира (НДХ) и браће Павлић. Улица Меше Селимовића је у доба Краљевине названа по Његошу, а у доба НДХ по новинару и политичару Хамзалији Ајановићу, који је 1925. погинуо у саобраћајној несрећи код Бањалуке и сахрањен у харему џамије Ферхадије. Комунисти су улицу прво посветили Александру Ранковићу, а кад су престали да га обожавају, главном граду Хрватске (Загребачка).
(Наставиће се)
Зоран С. Мачкић, архивски савјетник у Архиву Републике Српске
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
