Настанак Босанског Новог

Од Костајнице пруга води уз реку Уну. Кад пређете мост на Уни, пажњу свраћа шумско-индустријска варошица Добрљин, а иза тога, 15 км даље, укаже се састав Уне и Сане. На том саставу је варош која се зове Босански Нови.

У загрљају Уне и Сане

Већи део вароши је у равници уз Уну. Иако је обала уз Уну озидана, са шеталиштем, вода плави Нови кад су велике кише. На тераси изнад речне заравни је део Новог који се зове Јабланица, свакако због лепих јабланова који су ту некада били са православном црквом.

По најстаријем писаном документу из 1200. године, Нови се звао Novum Castrum. Припадао је 300 година властеоској породици Бабоњића, који су стајали у граду Благају, око 15 км уз реку Сану. Рушевине града налазе и сада у планини под именом Дервиш-кула. По граду где су стајали, прозвани су Благајски. Та властеоска породица подигла је град на саставу Уне и Сане и прозвала га Нови Град, где је, свакако, један огранак те породице и стајао.

Нови је после доспео у посед једног огранка хрватске великашке породице Шубића, која је у више генерација давала хрватске банове. То је иста она породица из које је хрватски бан Младен Шубић, за кога је била удата сестра српског цара Душана. Један огранак Шубића, због тога што су стајали у граду Зрињу, око 15 км удаљеном од Новог, у Зрињској гори, прозвани су грофови Зрињски и под тим су се именом прославили. Крај где је Зрињ зове се Банија, Банска Крајина, а често и Зрињска Крајина.

Промјена господара

Нови, под именом Newhaus или Newgrad, уступи Зрињски 1524. аустријском надвојводи Фердинанду да га утврди против продирања Турака. У 300 година Нови је више пута мењао господаре. Турци су га освојили први пут 1557. Први турски градоначелник звао се Величан-ага. Кратко иза тога повратиле су га аустријске пограничне трупе. Године 1557. освојио га је Ферхад-паша Соколовић, онај исти што је саградио у Бањалуци најлепшу џамију, познату под именом Ферхадија.

Отада је у Новом била стална турска посада од 200 коњаника и 200 пешака. Опет су га преотели Аустријанци и једно време било је у њему седиште заповедника Крајишке управе. Тек миром између Турске и Аустрије, утаначеним 1635. године, Турској допадну Нови, Зрињ и Гвозданско.

Око 1650. пролазио је овуда Ахмед Мелик-паша. У његовој пратњи био је турски географ Евлија Челебија, који је у свом путопису унео ово за Нови: "Кок-Нови град. Саградио га је хрватски заповедник. Иако га је 939. (1539. године) Мелик-паша Арнаут освојио, опет су га непријатељи заузели те га 946. (1536.) Гази Хусрев-бег по други пут освојио. Војводалук је бањалучке земље и посебна каза од 150 акчи. Тврђава је крај Уне на једном зеленом месту, на четири угла, врло тврда и стара зграда. С једне стране тече река Уна, а на три стране је јарак. Пред вратима има један висећи мост. У граду стоји један градски капетан са 200 војника јунака, доста потребне џебане, неколико малих топова, хамбар за храну, око 100 сламом покривених кућа и џамија."

После пораза Турака под Бечом, Нови је 1693. освојио хрватски бан Адам Баћањи и ту поставио свога подзаповедника Михаила Видаковића. Ускоро, 1697, прошла је аустријска војна комисија и нашла два утврђења: Нови Нови и Стари Нови. Нови Нови је био мало насеље с леве стране Уне, опасано дрвеном оградом и насутом земљом. У средини насипа био је мањи градић од дрвета и земље и у њему војнички погранични чардак. С десне стране Уне био је Стари Нови, мањи камени градић, кога су Крајишници разорили да га Турци не би утврдили као одбрану за даље продирање аустријске војске.

Комисија је предложила да се Костајница и Нови раздвоје као две капетаније. Тада је у Новом постављена посада од 100 момака сталне војске. У комисији за разграничење иза Карловачког мира 1699. био је гроф Марсиљи. Водила се борба око тога коме ће Нови да припадне, Турској или Аустрији. Чланови турске комисије су енергично захтевали да Нови припадне Турској. Остао је споран док га Турска није добила дипломатским путем 1703, за грофа Симонетија. Под Новим је 1717. потукао Ахмедбег Церић хрватског бана Драшковића. И Пожаревачким миром 1718. остао је Нови Турској. Тада је у Новом био кадија Омер еф. Новљанин или Омер кадија Новљанин. Он је пограничне бојеве описао у књизи "Босна тарихи", а нарочито аустријски пораз под Бањалуком 1737, са Ахмет-пашом Хећимовићем на челу.

Године 1788. ударио је аустријски генерал Лаудон на Нови и освојио га. Тада је био новски капетан Хаџи-Мехмед. Тада је на Јабланици изнад Новог био збег свега околног православног становништва. Тај рат остао је у народном сећању као "Лаудонов рат". Много је тада пребеглог становништва остало стално у Хрватској.

Легенде

Наполеон је освојио западне крајеве Хрватске, који су постали саставни делови његовог Илирика. Наполеонова војничка посада је била на левој обали Уне код Босанског Новог. У то време играла је у једној кафани у Новом Циганка, па су Наполеонови војници ноћу прелазили преко Уне и забављали се. Француски војник упозна се са лепом муслиманком из породице Фајтовића (која и данас живи у Новом), заљуби се у њу и уграби је, пребегне срећно преко Уне и њоме се ожени.

После пада Наполеонова, овај војник оде у Америку са својом женом муслиманком да потражи срећу у пустим крајевима америчким. Заузме посед и назове га Нови за љубав својој жени. После се на том месту развио град Нови у држави Мичиген. Ова жена умрла је пре 45 година, оставивши синове, кћери, унуке и праунуке.

У Босанском Новом причају и данас како је тај Француз, Наполеонов војник, отео муслиманску девојку ванредне лепоте. Интересантно је како становништво објашњава њен нестанак. Била је срамота за угледну муслиманску породицу да њена девојка одбегне за ђаура преко белог света, па је протурана вест у народу да су је, ради њене лепоте, однеле виле у облаке. Године 1871. саграђена је прва железница у Турској, која је прошла кроз Нови до Бањалуке. У почетку крајишког устанка 1875. прошао је кроз Нови и Француз Шарл Иријар.

мр Горан Ђуран, архивиста-истраживач у Архиву Републике Српске

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.