Настала Краљевина Југославија
Југословенски краљ Александар I Карађорђевић укинуо је Видовдански устав, распустио Народну скупштину и завео личну власт у држави. Била је то такозвана Шестојануарска диктатура. Видовдански устав изгласан је 28. јуна 1921. године на Видовдан (Видовдански устав) као први устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. По Уставу југославенска држава је уставна, парламентарна монархија. Унутрашње уређење државе строго је централистичко (центар је Београд). Централизам је посебно истакнут јединственом територијом на којој се укидају ентитети и успостављају области.
Укидање Устава објављено је путем Радио Београда. Шестојануарска диктатура краља Александра I испрва је дочекана с одобравањем, али се касније показала као наставак дотадашње дворске политике. Александар I Карађорђевић распустио је Народну скупштину, забранио рад свих политичких странака и синдиката те политичке скупове, увео цензуру, прогласио идеологију "интегралног југословенства" и држави промијенио име у Краљевина Југославија. Једини отпор диктатури дошао је од Комунистичке партије Југославије, која је позвала народ на оружани отпор, који је полиција крваво угушила.
Отворена диктатура је формално укинута доношењем Октроисаног устава 3. септембра 1931. године, којим је дозвољена само режимска Југословенска национална странка, под вођством носиоца диктатуре генерала Петра Живковића. Међутим, тек након марсељског атентата на краља Александра 1934. године дозвољен је рад странкама и расписани су нови избори 1935. године, чиме је диктатура фактички окончана. Нико није био задовољан промјенама, па ни српски политичари, којима су краљевским пучем поткресана крила.
Најрадикалнији хрватски политичар Анте Павелић емигрирао је и почео, уз Мусолинијеву помоћ, да организује усташки покрет који ће заговарати независност Хрватске. Послије атентата у Марсељу и убиства краља Александра нови регент, кнез Павле, пустио је Мачека из затвора, расписао 1935. године нове изборе и повјерио српском политичару Милану Стојадиновићу да састави компромисну владу.
У позадини догађаја који су се тих година дешавали било је неријешено аграрно, национално и радничко питање. Постојало је незадовољство народа и нестабилност Краљевине СХС. Користећи овакво стање Сељачко-демократска коалиција, коју су чиниле Хрватска сељачка странка Стјепана Радића и Самостална демократска странка Светозара Прибићевића, покренула је борбу против власти краља Александра И Карађорђевића и тражила ревизију Видовданског устава из 1921. Стварање Сељачко-демократске коалиције је заоштрило сукоб ове двије странке са Радикалном странком. Двадесетог јуна 1928. радикалски посланик Пуниша Рачић убио је посланике Хрватске сељачке странке Павла Радића и Ђуру Басаричека и тешко ранио Стјепана Радића, који је умро од посљедица рањавања 8. августа 1928. Народна скупштина се састала поново 1. августа, али посланици Сељачко-демократске коалиције су одбили да учествују.
Диктатуром је прокламована идеологија "интегралног југословенства", а име државе је промијењено 3. октобра 1929. у Краљевина Југославија. Земља је административно подијељена у девет бановина. Дјеловање је дозвољено новим и постојећим организацијама које су промовисале југословенство: Југославенска акција, Соко Краљевине Југославије, Народна одбрана итд.
КПЈ је позвао народ да се оружано супротстави диктатури. Прва половина 1929. године обиљежена је серијом оружаних окршаја између комуниста и полиције. Малобројни комунисти су узалуд покушавали да покрену масе на "оружани устанак" путем изолованих уличних борби. Ова тактика КПЈ је изазвала неизбјежне одмазде југословенске полиције, током којих су убијене и ухапшене многе вође комуниста. Свело се на то да су наоружани фанатици и полицајци сачекивали једни друге у мрачним уличицама.
Већина опозиционих српских политичара је примила увођење диктатуре без активног отпора. Српска опозиција се углавном нечујно повукла са политичке позорнице.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
