Наш "брат" Флора: Официрка која се борила за Србију, а била је Енглескиња

Флора Сендс рођена је у малом мјесту Недер Попитон у Јоркширу 1876. године.

Била је школована, а поред тога у младости је учила да јаше, пуца из ватреног оружја и вози аутомобил. Имала је 38 година када је избио Први свјетски рат и одмах се пријавила за медицинску сестру у британској војсци.

Тамо ју је, међутим, сачекало разочарање. Одбијена је јер није прошла потребну обуку, а речено јој је и да има "много обученијих од ње", пише Историјски забавник.

А онда је Флора чула да Србији треба помоћ…

Био је крај 1914. и широм Европе почели су да се организују групе медицинских сестара и доктора да крену пут Србије. Флора је у томе видјела своју шансу. Пријавила се и постала дио Англо-америчке јединице који је одмах кренуо за Балкан.

Све до коначног слома Србије у јесен 1915. и повлачења преко Албаније, Флора је радила као медицинска сестра у ратним болницама широм Србије укључујући и у Ваљево, "граду болници" током страшне епидемије тифуса. Кратке боравке у Енглеској користила је за прикупљање помоћи Србији, прије свега медицинског материјала.

А онда је стигла наредба о повлачењу. Флора је одбила наређење да оде са медицинским особљем у Солун. Уместо тога жељела је да до краја остане са војском. Једини начин за то био је да се пријави у редове војске, што је и учинила.

Једино чега се Флора бојала било је да не буде терет војсци и као такав им отежа повлачење преко Албаније. Официр српске војске Милош Васић рекао јој је да ће бити управо сутротно јер ће "њено присуство охрабрити војнике - она за њих представља цијелу Енглеску".

И тако је Флора постала дио Другог пешадијског пука 1. позива Моравске дивизије "Књаз Михаило", у народу много познатијег као Гвоздени пук.

Флора у рату

Флора је већ имала 40 година када је први пут искусила прави рат, али није узмакла. Показала се као јунак и постала је једина жена официр српске војске за врijеме Првог свjетског рата. Одликована је са седам медаља.

Током 1916. била је рањена и тада је у болници надомак Солуна упознала још једну српску хероину - Милунку Савић.

У свом дневнику Флора је касније записала да ју је далеко млађа "колегиница" одушевила својим духом и храброшћу. По њеним рijечима, Милунка није могла да дочека да се врати на фронт, да је стално устајала из кревета и "шеткала", што је сестре доводило до нервног слома.

Крај рата Флора Сендс је дочекала са чином капетана.

"Наша Енглескиња"

Након рата, Флора је ријешила да се не враћа у Енглеску. Томе је вероватно допринijела и чињеница да је на фронту пронашла љубав. Удала се за саборца - официра Јурија Јуденича. Овај официр је након револуције у домовини ријешио да остане на Солунском фронту и ту је срео Флору.

Пар је кратко живио у Француској, али су ријешили да се настане у Београду. Истрајући у намјери да у свему помјера границе, Флора је једно вријеме возила први престонички такси.

Флора и Јуриј у Београду су дочекали и Други свјетски рат. Кажу да су их нацисти приводили, али не због испитивања већ не би ли их привољели да се изјасне у корист Немаца. Обоје су то одбили, преноси b92.net

Флорин супруг преминуо је у септембу 1941. године и након тога ратне дане, ова бивша ратница, је углавном проводила у самовању. Послије рата се вратила у домовину гдје је живјела све до смрти 1956. Било јој је 80. година.

Иронично, њени подвизи у Енглеској су углавном заборављени. У Србији је се помало и сјећају - РТС је 1997. о њеном животу снимио филм под називом "Наша Енглескиња", а прије десетак година је добила и улицу у Београду на општини Савски венац.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.