Народна заштита у Бањалуци

У циљу спровођења мјера заштите и спасавања, подручје НДХ је подијељено на покрајине, жупе, котаре и кругове у којима су оснивана надзорничтва Народне заштите као посебни уреди хрватског домобранства.

Надзорничтво Народне заштите за град и котар Бањалуку основано је 1941. и преузело је послове Мјесног одбора за одбрану из ваздуха. Организовало је само заштиту и проширену самозаштиту (кућну заштиту, заштиту сусједства, заштиту установа), заштиту велеобртних предузећа и јавне службе сигурности и помоћи.

У току напада партизана на Бањалуку, у септембру 1944. оштећена је архива Надзорничтва, па се о раду цивилне заштите у Бањалуци од 1941. до 1945. мало зна.

Према сачуваним извјештајима, најобимније активности припадници Народне заштите извршили су након савезничких бомбардовања града 29. и 31. маја 1944. године, када је смртно страдало око тристо људи. Припадници Народне заштите су из зграде у Филипа Чондрића (данас Пелагићева) извукли 26 мртвих и једног теже рањеног, из зграде у Кватерниковој (данас Милана Тепића), извукли су мртве Катицу Мандровић, Катарину Гутић (мајку злогласног стожерника Виктора Гутића), гђу Бабић и Сафета Куленовића, а у Крешевљаковићевој (ова улица више не постоји) Малкић Меху.

У Чаушевића улици (данас Браће Мажар и мајке Марејје), у згради Жупске редарствене области испод рушевина су пронађени један домобран и једна жена, а у Павелићевој (Краља Петра И Карађорђевића), испред Градске штедионице, у порушеном бункеру пронађени су један мртав и један рањени усташа.

У рушевинама зграде на Тргу 10. травња (данас Трг српских владара), гдје је данас зграда "Електрокрајине", пронађено је 11 мртвих, од којих пет чланова породице проф. Хусеина Алића, бившег великог жупана, два чувара и четири домобрана.

У то вријеме је Народна заштита остварила добру сарадњу са војним властима, док је полиција потпуно заказала, због чега је јавна и приватна имовина масовно пљачкана.

Приликом напада партизана на Бањалуку у септембру 1944. Надзорничтву је однесен сав медицински материјал и алат техничке службе, оштећена ватрогасна и хемоопрема, једна ручна и једна електрична сирена и архива, а нестало је 40 обвезника Народне заштите. У граду је избило више пожара, који се нису могли гасити због борби.

У току партизанског напада град су седам пута напали њемачки и усташки авиони, а једном енглески. Много зграда је оштећено или уништено, потргани су сви електрични водови. Било је и много људских жртава. Један број мртвих закопали су партизани, а други припадници Народне заштите по доласку њемачких и усташких јединица. Сви улази и излази из града били су затворени, што је отежавало спровођење мјера заштите и спасавања.

У децембру 1944. припадници Народне заштите су утврђивали град. У Кастелу су планирали поставити електричну сирену за давање знакова опасности. Потпуно је обновљена и организована заштита у Творници дувана и Државном руднику Лауш. Због напада партизана, обнова у Делибашином селу (Траписти) је отежана.

Уређиване су таванске и подрумске просторије и јавна склоништа, а Жупска редарствена област је појачала надзор. Мјера замрачења у граду је слабо спровођена, а у томе су предњачиле војне установе. Због недостатка љекара, које су одвели партизани, Надзорничтво је са Хрватским Црвеним крижом договорило да се све жене које су завршиле здравствени течај укључе у здравствену службу, док су дојавну службу вршили припадници Усташке младежи.

Проширена самозаштита канцеларија и завода је стављена на виши ниво. Организовање кућне заштите било је отежано због помањкања мушких особа.

У јануару 1945. службу припреме вршило је само 10 одсто обвезника (40 лица). За њих је одржан течај на којем су предавачи били надзорник Данило Удович, заповједник НЗ Драгутин Тамболани, извјестилац за ватро службу Мешић Абдулах, заповједник првог Едхем Бекић и заповједник другог вода НЗ Мирко Лошић. Обвезници су чистили снијег са улица, прегледали јавна склоништа и провођење мјера самозаштите у великим предузећима.

Строге наредбе и одржана предавања утицале су на побољшање замрачења у граду, а поново је успостављена и ватрогасна служба. У истом мјесецу изведено је неколико мањих ваздушних напада на град. Град је посјетио изасланик Народне заштите из Загреба Јосип Црнобори, који је до 1944. био заповједник бањалучке сати Народне заштите.

При ваздушном нападу на Бањалуку 16.3.1945. погинуло је 14 цивила. Примијећено је избјегавање дужности, немарно одржавање опреме и алата, као и невојничко понашање припадника Народне заштите. Народна заштита је функционисала до ослобођења Бањалуке 22. априла 1945.

Верица Јосиповић, начелник Одјељења за обраду и сређивање архивске грађе у Архиву Републике Српске

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.