Наполеонов поход на Русију

Велика армија била је подијељена на централну ударну силу од 250.000 војника под Наполеоновим командовањем, двије друге фронталне армије под командом Еугена де Беаухарнаиса (80.000 војника) и Џерома Бонапарте, најмлађег Наполеоновога сина (70.000 војника), два одвојена корпуса под командом Жака Мекдоналда (32.000 војника) и Карла Шварценберга (34.000 аустријских војника) те резервна армија од 225.000 војника.

Наполеонова инвазија на Русију 1812. године, представља прекретницу Наполеонових ратова. Руска војска супротставила се са стратегијом спржене земље и избјегавањем великих битака. Наполеон је заузео испражњену Москву, али без снабдијевања и без одлучне побједе над руском војском морао се повлачити из Русије за вријеме јаке зиме.

Поход на Русију свео је снаге Француза и њихових савезника на око три одсто почетне јачине. Око 280.000 руских војника било је распоређено на пољској граници. Цар Александар И Романов претходно је намјеравао да изврши инвазију Варшавског војводства. Укупно су Руси имали 500.000 војника (процјене се крећу од 350.000 до 710.000 војника). Како је француска војска напредовала, суочавала се с проблемима снабдијевања, а поготово због руске стратегије спржене земље.

На чело руске војске постављен је Михаил Кутузов. Иако је Кутузов другачије говорио, наставио је да избјегава битке, јер је сматрао да је бесмислено жртвовати војску у биткама. Послије битке код Смоленска од 16. до 18. августа 1812, коначно је Кутузов успио да успостави одбрамбену позицију на Бородину. Битка код Бородина одиграла се 7. септембра и представљала је најкрвавији дан у Наполеонским ратовима, а могуће и у цијелој људској историји.

Руска војска је тада преполовљена, па је 8. септембра била приморана да се повуче, остављајући Москву небрањеном. Кутузов је наредио евакуацију Москве. Руси су послије тога успјели да ојачају војску довлачећи појачања, па су имали око 904.000 војника с око 100.000 у непосредној близини.

Наполеон није нашао никога у Москви, јер су Руси потпуно напустили град. Прије напуштања, град је имао 270.000 становника. Када су се Руси повлачили из Москве, спалили су све што је могло бити од користи Французима. У Кремљу је још била трећина становништва, а то су били страни трговци, слуге и људи који нису могли побјећи.

Како је велики дио француске војске ушао у Москву, започела је борба у којој се сваки војник борио за себе и тражио је храну само за себе. Настао је потпуни хаос. Прије напуштања Москве и Наполеон је дао наређење да запале Кремљ и све јавне зграде. Осим тога француска Велика армија била је незадовољна стањем па је почела да пљачка оно што је остало од Москве.

Сједећи на пепелу спаљеног града, али без руске капитулације, Наполеон је започео велико повлачење. Наступили су глад и болести, а дезертерство се раширило. Већину дезертера би руски сељаци или заробили или погубили. Под тим околностима јако ослабљена Велика армија била је поражена у биткама код Вјазме и Красноја, а поједини француски корпуси били су поражени у одвојеним биткама.

Почетком децембра 1812. Наполеон је сазнао, да је покушан државни удар у Француској. Због тога је напустио остатке своје Велике армије и на санкама пожурио у Париз. Оставио је маршала Јоакима Мурата као главног војсковођу. Мурат је касније отишао, да би спасио Напуљску краљевину. Наредних седмица још су више смањени остаци Велике армије, а 14. децембра 1812. напустили су руску територију.

Само око 22.000 Наполеонових војника преживјели су инвазију Русије. Руски губици у неколико отворених битака били су слични француским, али руски цивилни губици били су већи од војних. Око милион људи убијено је, од тога пола Руса, а пола Француза. Војни губици били су око 300.000 Француза, 70.000 Пољака, 50.000 Италијана, 80.000 Нијемаца и можда око 450.000 Руса. Осим тога, Французи су изгубили 1.000 топова и 200.000 коња. Руска побједа над француском војском 1812. представљала је велики удар Наполеоновим амбицијама о доминацији у Европи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.