Налазишта кварцног пијеска код Козлука
Средином прошлог вијека на подручју општине Зворник запажено је неколико локалитета са наслагама кварцног пијеска, основне минералне сировине односно базе за производњу стакла.
Активирање рудника за експлоатацију кварцног пијеска и отварање фабрике стакла допринијело би запошљавању и унапређењу локалне привреде која је тек почела да се развија.
Геолошка истраживања
У првој половини 1960. године предузета су опсежна геолошка истраживања да би се утврдила количина и квалитет овог пијеска. Стручне истражне радове су финансирали тузлански Рудници соли и солане и Рудник кварцног пијеска - у изградњи, док је израда елабората о сировинској бази и извођење радова повјерено Заводу за геолошка истраживања среза Тузла.
Радовима је руководио инжењер Бранислав Панић, који је израдио и елаборат о рудним резервама. Према том елаборату, наслаге кварцног пијеска откривене су у ближој околини Козлука и на ширем подручју око села Јасенице, Скочића и Табанаца.
Најзначајнији локалитет је Бијела стијена, удаљена ваздушном линијом четири километра сјеверозападно од Козлука, док остали леже сјеверозападно од Бијеле стијене (Јасеница и Кисељак) и југоисточно од ње (Слатина, Мархоши, Бусија и Табанци).
Што се тиче путних комуникација, у то вријеме је најбољи прилаз имао локалитет у Кисељаку, до којег је долином Јасеничке ријеке водио солидан камени пут. Овај пут био је дуг око 5,5 километара, а надовезивао се на пут Зворник - Бијељина. До осталих локалитета водили су само лоши сеоски путеви. Удаљеност тих локалитета не прелази дужину од 3,5 километара од главне путне комуникације у долини ријеке Дрине.
Локалитет Бијела стијена
Тузлански Завод за геолошка истраживања није располагао никаквим подацима о геолошком саставу шире околине Козлука, већ се једино служио Прегледном геолошком картом БиХ, коју је израдио геолог др Фридрих Катзер 1910. године, а која даје стручни приказ састава и распореда геолошке грађе тла. Према овој карти, на овом подручју издвојени су кречњаци, лапорци, пјешчари, глинени шкриљци и др.
Приликом истраживања највећа пажња посвећена је локалитету Бијела стијена, гдје су на површини откривене највеће количине шљунковитог кварцног пијеска. Минералошки састав кварцног пијеска из Бијеле стијене испитан је у београдском Заводу за геолошка и геофизичка истраживања "Јован Жујовић". Хемијска анализа кварцног пијеска урађена је у лукавачкој Хемијској лабораторији Фабрике соде и у Институту за испитивање минерала Народне Републике Србије.
Кварцни пијесак одговара захтјевима стакларске индустрије
Резултати ових анализа потврдили су да кварцни пијесак одговара захтјевима стакларске индустрије и да се може употријебити за израду безбојног равног стакла. Све те резултате потврдила је и Комисија за ревизију "Елабората о резервама кварцног пијеска за индустрију стакла на позицији Козлук - Зворник" на сједници одржаној 29. јула 1960. у сарајевском Заводу за геолошка истраживања и испитивања грађевинског материјала и тла.
Послије 1960. године на локацији Бијела стијена нису вршени обимнији истражни радови, него су само повремено узимани узорци пијеска за хемијска и технолошка испитивања која су потврдила првобитне налазе.
Програм истражних радова
У 1963. години тузлански Рудници соли и солане су поново покренули програм истражних радова на кварцном пијеску подручја Козлук, прибавивши за то сагласност Скупштине општине Зворник.
Њихова геолошка служба је, поред раније наведених локација, проширила истраживање и на локалитет Шабића брдо, 800 метара западно од Козлука, гдје је крајем јула 1963. године откривен кварцни пијесак. Закључено је да је тај локалитет најприступачнији и да тај пијесак има исти састав као и онај у Бијелој стијени.
Скупштина општине Зворник је крајем 1964. године изнова активирала питање експлоатације ове минералне сировине. Израђена је Студија о рударској производњи и преради кварцног пијеска и развоју индустрије стакла у Зворнику, којом су обухваћене анализа тржишта и могућности пласмана планиране производње кварцног пијеска и анализа тржишта за пласман производње шупљег и амбалажног стакла.
С обзиром на то да је дошло до прекорачења предвиђеног рока, по тада важећим законским прописима требало је извршити нову провјеру рудних резерви за једно лежиште.
Договорено је да инжењер Бранислав Панић, у складу са новим упутствима о класификацији и категоризацији резерви кварцних стијена, изради нови елаборат о прорачуну резерви кварцног пијеска лежишта Бијела стијена код Козлука.
Идуће двије године протраћене су у разматрању начина оживотворења идеје о активирању рудника и отварању фабрике стакла.
(Наставиће се)
Дајана Пешко, архивиста Архив Републике Српске
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
