Најзначајније поглавље у историји Македоније
Илинденски устанак за ослобођење од турске власти највећи је и најзначајнији догађај у историји Македоније, током којег је створена Крушевска Република, која се одржала само 11 дана, а устанак у крви угушен.
Устанак је почео 2. августа 1903. године на православни празник Светог Илије. Организовала га је Тајна македонска-одринска револуционарна организација.
Узроци устанка
На почетку 20. вијека Отоманско царство се урушавало, а земље које је држало у источној Европи дуже 500 година постајале су независне. Македонија, Трачка, Косово и Санџак биле су једине које су остале унутар владавине Отоманског царства.
Унутар Македоније и Трачке расла је жеља за ослобођењем, а била је подржавана и од стране тек ослобођених сусједних земаља. Тако је дошло и до недовољно припремљеног устанка којем се Гоце Делчев, најзначајнији македонски и трачки лидер противио. Устаници су се заправо надали да ће њихов чин изазвати велику пажњу европских велесила и да ће услиједити њихова војна и политичка интервенција. Она није услиједила и устанак је врло брзо угушен.
Ток устанка
Највећи замах устанак је имао у битољском крају, али је захватио и велики дио данашње Македоније, као и дијелове Егејске Македоније и Тракије. Устаници су пресјекли телеграфске и телефонске жице, нападали беговске куле и посједе, локалне војне станице и порушили мостове. Крушево је било ослобођено нападима на турску касарну, пошту, зграду општине и друге објекте.
По ослобођењу града у њему је успостављена скупштина од 60 чланова. Проглашена је Крушевска Република, прва република на Балкану у то вријеме. Никола Карев изабран је за њеног предсједника.
Основана је скупштина која је требало да изабере владу Републике. Чланови владе били су бугарске, влашке и албанске националности.
Влада је издала документ под именом "Крушевски манифест", који је одређивао циљеве устанка и организовање будуће Македонске државе послије устанка.
Гушење устанка
Турске власти су убрзо спровеле велику контраофанзиву кренувши на околна упоришта, Смилево, а затим и на Демир Хисар, да би 10. августа 20.000 турских војника под командом Бахтијар-паше опколило Крушево.
Крушевски револуционари, којих је укупно било 1.200, заузели су одбрамбене положаје. Бахтијар-паша је 12. августа позвао устанике да се предају, али они су то одбили. Послије велике артиљеријске паљбе турски војници су са свих страна ушли у Крушево. Чета војводе Питу Гулија је погинула, храбро бранећи град до посљедњег човјека на положају Мечкин камен.
Врховни стожер, на челу са Николом Каревим, пробио се низ кордон турских војника. На тај начин престао је сваки оружани отпор у граду. Крушевска република трајала је само десет дана. Турци су затим вршили одмазду над становништвом Крушева. Сљедећа три мјесеца још су тражили и убијали устанике по Македонији.
Посљедице устанка биле су трагичне, спаљено је 12.111 кућа, 70.000 људи је остало без дома, а из Македоније и Трачке је у Бугарску избјегло 30.000 људи. Убијено је 8.816 мушкараца, жена и дјеце. Неуспјех Илинденског устанка измијенио је политичку ситуацију у Македонији и Тракији. Због устанка су у Македонију и Тракију доведене ефикасније турске јединице.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
