Највеће откриће у Риму послије Форума
Археолози су завршили ископавање умjетничког центра са 900 сjедишта испод једне од најпрометнијих раскрсница у Риму и назвали га најзначајнијим открићем у посљедњих 80 година.
Умјетнички центар, изграђен за владавине Хадријана 123. године н.е, имао је три огромне дворане гдје је римско племство долазило да слуша поезију, говоре и трактате из филозофије одмарајући се на мермерним сједиштима.
Пошто је ископавање окончано, у рупи 5,5 метара испод Трга Венеција за јавност су отворене платформа и зидине комплекса као и дијелови елегантног мермерног пода у зеленој и жутој боји, смјештени између барокне цркве и споменика Виторију Емануелеу II.
Комплекс је откривен захваљујући ископавањима за изградњу нове линије подземне жељезнице која ће ићи кроз центар Рима. „Ми немамо средства за ову врсту ископавања, тако да је овај центар угледао свјетлост дана захваљујући новој линији”, казала је Розела Реа, главни археолог, додајући да и рушевине и нове планиране станице могу да коегзистирају.
Овај локалитет баца ново свјетло на Хадријанову љубав према поезији - император је сам писао пјесме на латинском и грчком - и његов укус за смјелу архитектуру - изнад пјесникâ у централној дворани уздизала се 11 метара висока засвођена таваница.
Али, послије три вијека прослављања умјетности, ове дворане су пропале заједно са падом Римског царства. У средишту главне дворане је огроман комад (9 са 5 метара) монументалног крова који се срушио приликом земљотреса 848. године.
Након земљотреса дворане су постепено затрпаване све док над њима није изграђена болница у 16. вијеку. „Пронашли смо и ноше које су користили пацијенти”, казала је Реа. „Датирали смо их зајваљујући Каравађовим сликама на којима се налази грнчарија са истим мотивима”.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
