Најпознатији рок фестивал у историји почео на данашњи дан: “Вудсток” између мита и стварности

Иако је протекло више од пола вијека од фестивала на којем је око 500.000 људи испунило пољану у држави Њујорк за “мир и музику”, овај догађај постао је симбол идеализма и утопијских идеја 60-их година, чију славу не могу помрачити ни бројне анализе, које говоре супротне чињенице од оних дубоко усађених у масовно сјећање. Фестивал, одржан у августу 1969. године, многи виде као централну тачку времена слободе, секса, дроге и рокенрола, који су подстицали контракултурни покрет те деценије..

О “Вудстоку” се говори као о политичком ставу који је дефинисао генерацију, објави мира, неколико хаотичних дана који су промијенили музичку историју и сличним метафорама чије значење је у великој мјери помућено митовима. Фестивал је реално имао значајну културну тежину у контексту тог времена, али су проласком година легенде појачане носталгијом довеле до тога да се насљеђе скоро пола милиона младих који су се проводили на киши мање доживљава као револуционарна поткултура, а више као клише поп културе.

- Како су стотине хиљада људи почеле да долазе у Бетел, почела је музика и митологизирање, заједно с кишом, блатом, осјећајем припадања неочекиваном мноштву, прогнозама катастрофе, таласима еуфорије и нелагодности - пише Џон Паралес музички критичар “Њујорк тајмса”, додајући да је фестивал од првог дана праћен искривљеном реалношћу.

- Фестивал јесте окупио неке од најбољих група и музичара тог времена: “Greatful Dead”, “Credence Clearwater Revival”, “Sly & the Family Stone”, “Jeferson Airplane”, “The Who”, Џимија Хендрикса, Џенис Џоплин, Џоа Кокера, Сантану и бројне друге, али је “Вудсток” међутим, био кратак тренутак који ће дати контрадикторне лекције сљедећим генерацијама. Био је забава која се доживљавала као побуна, представљајући умјетност као алтернативну реалност. Био је и експеримент који је у скоро сваком тренутку могао кренути наопако, али пуком срећом није, као рецимо злогласни “Алтамонт” одржан три мјесеца касније, који се завршио у насиљу и крви - истиче Паралес.

С друге стране, историчар Даглас Бринкли у “Волстрит џурналу” оцјењује да је Вудсток био аутентичан историјски климакс који је дефинисао контракултуру 60-их. Четвородневни циклон мира, љубави, рок музике, чупавих коса, хипи моде, пљускова, гњева због Вијетнамског рата, андерграунд револта и много дрога за промјену стања свијести. Истина је као и увијек негдје на средини. Многи тврде да се тајна мита о “Водстоку” крије у чињеници да није био најбољи фестивал тог доба, али да је био најбоље документован, што је омогућило да увијек буде присутан, прије свега захваљујући троструком бестселер албуму и документарцу “Вудсток” из 1970. који је режирао Мајкл Водли. Монтажери су били тада млади Мартин Скорсезе и Телма Скунмејкер, а филм је добио Оскара у категорији документарног филма. Мада Вудсток није први,  модерни музички фестивали су израсли на етосу овог вишедневног концерта из 1969. који има митско мјесто у историји америчке поп културе. Музички фестивали су, међутим, еволуирали из заједничког хипи духа Вудстока, поставши мејнстрим бизнис који доноси огроман профит. Промотер оригиналног “Вудстока”, Мајкл Ланг желио је 2019. године да организује нови концерт на 50. годишњицу, али је тај покушај пропао, јер се бивши хипи идеалисти нису могли договорити око новца и ауторских пара.

Катастрофа из 1999.

Поводом три деценије “Вудстока”, 1999. године организована је прослава годишњице изворног фестивала. Међутим, то се претворило у катастрофу која се највише памти по нередима, пљачкама, силовањима и лошој инфраструктури, након што су организатори ушли у очајнички покушај остваривања зараде. Високе температуре, дуги редови за скупу воду и крајње лоше планирање омогућили су да се разарање и насиље експлодира. Извршена су укупно 44 хапшења, чак 10.000 људи требало је медицински третман, а велик број наступа је отказан.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.